The ethics of war ending: An addition to the theory of righteous warfare

Abstract

Sa pojavom savremenih, najčešće asimetričnih sukoba, u kojima pobeda ne igra ni konstitutivnu ni regulativnu ulogu, u kojima se ne može govoriti o jasno definisanoj strani pobednika i strani gubitnika, javlja se i potreba za ponovnim propitivanjem koncepta okončanja rata. Držeći se okvira legalističke paradigme teorije pravednog rata, autorka rada polazi od osnovne postavke etike okončanja rata: da se okolnosti tokom rata menjaju, pa se stoga promišljanje ad bellum kriterijuma ex ante u novostečenim okolnostima može pokazati netačnim. Namera članka je da ispita i ustanovi da li i na koji način etika okončanja rata predstavlja zasebno polje u okviru teorije pravednog rata, šta tačno ona podrazumeva i prema kojim kriterijumima se procenjuje moralna opravdanost okončanja, odnosno produženja, rata.

Motives of terrorist acts

“…Odlikuju ga izrazita tajnost, dinamizam, šokantnost, procesualnost, sistematičnost, organizovanost i kontinuiranost delovanja, izazivanje straha, zastrašivanje, brahijalnost kao i plansko delovanje. Uvek je politički motivisan, egzistira u polјu politike, a ukoliko ne postoji politička motivisanost, odnosno politički cilј, ne može se govoriti o terorizmu (Simeunović, 2009).…”