The Influence of Linguistics upon the Formation of the Culture-Historical Approach in Archaeology

Abstract

Gustaf Kosina i koncept kulture u arheologijiApstrakt: Analizirajuüi ulogu koju je nemaþki arheolog Gustaf Kosina, sa kraja XIX i prve treüine XX veka, imao u raÿanju ideje arheološke kulture želi se naglasiti njena neupitna datost. Kosinin život i delo su þesto predstavljeni kao izuzetak u evropskoj arheologiji, no znatno je bolje shvatiti ga kao "vrh ledenog brega". Pojednostavljeni koncepti etniciteta i traganje za njim u arheološkom materijalu danas su postali opšta mesta discipline, u domaüoj sredini skoro nezamenljiva paradigma. Kljuþne reþi: Gustaf Kosina, arheološka kultura, etnicitet, nacionalizam, rasizam, istorija arheologije Setzen wir die Vorgeschichte in den Sattel. Reiten wird sie schon können! (Kossinna 1909, 3) 1 Arheologija je moderna nauka, bolest vremena može se reüi. I ona je opasna, jer u veüini sluþajeva pokazuje da je ljudska glupost ostala priliþno postojana. (ɋɬɪɢɧɞɛɟɪɝ 1891, 223) UvodPitanje etniþke interpretacije ostataka iz prošlosti, problem je koji se javlja kao jedno od kljuþnih mesta u istorijama arheologije. 2 Traganje za precima, narodima i plemenima koji su živeli u prošlosti, jedna je od velikih paradigmi (nekada i jedina) koja üe obeležiti þitavu disciplinu. Nastala kao jedno od mnogih oruÿa modernosti, arheologija u sebi sadrži i pojmove koji su nastajali u skladu sa ovim relativno novim naþinom tumaþenja i funkcionisanja ljudskih društava. Modernost se ovde može shvatiti kao koncept koji opisuje raÿanje nacionalnih država, nove politiþke, društvene i ekonomske uslove, ali i za nas najvažnije, kao set ideja o karakteru ljudske prošlosti 1 Parafrazirajuüi Bizmarka u uvodniku za prvi broj þasopisa Mannus, Kosina je uzviknuo: "Smestite praistoriju u sedlo. Ona üe veü sama znati da jaše!" 2 ýini mi se upotrebljivijim reüi "istorije arheologije" naglašavajuüi veliki broj staza kojom se disciplina, u zavisnosti od sredine, kretala (v. Murray and Evans 2008).

Naučne mreže Miodraga Grbića i njihov uticaj na srpsku arheologiju

“…Grbićeva predavanja kao i praksa na iskopavanjima Kalemegdana koje je vodio Unfercagt, kao saradnik Himlerove organizacije Anenerbe, uticaće na potonju generaciju arheologa (Bandović 2014). Istovremeno, odlukom vojnog zapovednika Srbije osniva se Odeljenje za zaštitu spomenika kulture pri Ministarstvu prosvete i vera koje će kasnije prerasti u Centralni zavod za zaštitu starina na čije čelo je, kao član Nemačkog arheološkog instituta i dugogodišnji saradnik u nemačko-srpskim iskopavanjima, postavljen Miodrag Grbić (Vujošević 2002, 121).…”

“Ritual” and “Structured”discard in archaeological interpretations: Case study of water supply system at the site “Kale” in Krševica

“…Oni su u suštinskoj vezi sa kulturnim, etničkim i svim ostalim identitetima koji karakterišu jednu zajednicu kao celinu -temama o kojima se u sveskama ovog časopisa ozbiljno raspravljalo (npr. Babić 2008;Kuzmanović 2012;Bandović 2012). Veoma je ilustrativno, na primer, da se u nešto starijim postprocesnim pristupima primarno baziranim na habitusu i diskurzivnim praksama rituali, kultovi i religija tretiraju kao važan kulturno-specifični aspekt koji karakteriše jednu zajednicu (npr.…”

The Work of Jovan Cvijić and Vladimir Dvorniković through the Prism of Serbian Archaeology

“…Za razliku od Kosine, austrijski praistoričar Moric Hernes (M. Hoernes 1852Hoernes -1917 krajem XIX veka piše o "kulturnim krugovima"; štaviše ističe da za Bosnu: "možemo da imenujemo ne samo kulturne krugove, već i njihova središta (...) na zapadu Italija, istoku (grčki, posle turski svijet) i sjeveru (Ugarska i njeni pobočni krajevi)" (Hoernes 1891, 452-453, Rebay-Salisbury 2011, 46-47, Karl 2015. Ovu orijentaciju austrijske arheologije ka kulturnim krugovima, nastavio je i produbio Hernesov učenik Osvald Mengin (O. Menghin, 1888(O. Menghin, -1973, koji je direktno pisao o "arheologiji kulturnih krugova" (Rebay-Slisbury 2011, 47-48, Karl 2015, Bandović 2012. Kao mentor arheologa u Zemaljskom muzeju Bosne i Hercegovine, Hernes je bez sumnje uticao na to da, recimo, Ćiro Truhelka (1865-1942) još 1893. piše o "glasinačkoj kulturi" (Truhelka 1893, 116).…”