vezana za bakar(II)-jon dok je peti molekul vode slobodan, tj, vodoničnim vezama povezan za sulfat-anjon. Optimalna temperatura zagrevanja kao i dužina zagrevanja za uklanjanje četiri molekula vode iz molekula pentahidrata utvrđeni su na osnovu termogravimetrijske (TGA) analize. Za analizu su upotrebljene čestice različite granualcije: srednjeg prečnika 0,17 mm i 0,5 mm. U poluindustrijskom postrojenju određene su krive fluidizacije i krive sušenja analiziranih uzoraka. Nakon laboratorijskih i poluindustrijskih eksperimenata izvršeno je materijalno i energetsko bilansiranje realnog postrojenja sa kapacitetom proizvodnje od 300 t mesečno. Proračuni neophodne količine agensa za sušenje i dimenzija postrojenja izvršeni su korišćenjem programskih paketa SuperPro Designer 5.1 i Simprosys 3.0. Takođe, analizirana je i mogućnost recirkulacije agensa za sušenje.Ključne reči: sušenje u fluidizovanom sloju, bakar(II)-sulfat-pentahidrat, bakar(II)-sulfat-monohidrat, TGA analiza.
STRUČNI RAD