Репродуктивно здравље представља, готово подједнако, социокултурну чињеницу као и медицинску чињеницу. Оно што утиче на њега, у позитивном или у негативном смислу, потиче од начина на који културно мислимо и поступамо у погледу репродуктивног понашања, а те мисли и поступци условљени су културно контекстуализованом концептуализацијом људске физиологије која је, са своје стране, заснована на концептуализацији полности, а посебно на нормативизацији родних улога. Одатле, репродуктивно здравље је женско здравље пре свега, посматрано као социокултурна категорија, па се и репродуктивна вулнерабилност углавном односи на све оне чиниоце који негативно доприносе женском репродуктивном здрављу. Ти чиниоци јесу друштвени – негативно доприносе репродуктивном здрављу с институционалног и правно-нормативног аспекта, затим економски – смањују број оних којима је у одређеном социокултурном контексту омогућен правовремен приступ квалитетној здравственој услузи, те културни – подупиру моделе мишљења и понашања који не узимају у обзир право сваког људског бића на сопствени полни и репродуктивни живот, већ инсистирају на саображавању индивидуалне полности и репродуктивних жеља и капацитета доминантној културној норми