The reproductive health of refugees: Lessons beyond ICPD

Harris, Colette; Smyth, Ines

doi:10.1080/13552070127742

Cited by 11 publications

(14 citation statements)

References 1 publication

Supporting

Mentioning

Contrasting

Unclassified

Order By: Relevance

“…For many resettled young people, experiences of forced migration, displacement and resettlement are often compounded by experiences of violence, persecution, disruption to schooling, limited access to healthcare services and separation from family and social networks during their journey to resettlement (Harris and Smyth 2001;Joyce et al 2010;McMichael andGifford 2009, 2010). During, and subsequently after, the resettlement stage, SRH and SRE needs are often overlooked as young people from refugee backgrounds and their families face the many challenges and tensions that living in a new and foreign country brings (McMichael and Gifford 2010;Rogers and Earnest 2014).…”

Section: Sexuality and Relationships Education (Sre)mentioning

confidence: 98%

Sexual and reproductive health communication among Sudanese and Eritrean women: an exploratory study from Brisbane, Australia

Rogers

Earnest

2014

Culture, Health & Sexuality

View full text Add to dashboard Cite

This exploratory study piloted in Brisbane, Australia, reports on findings from in-depth focus-group discussions conducted with Sudanese and Eritrean women in Brisbane. We investigated and documented their experiences and knowledge of sexual and reproductive health and contraception, and explored their views on sexuality and relationships education within the family environment of minority ethnic communities in Australia. Underpinned by a qualitative psychosocial framework, the study also involved key-informant interviews with health and multicultural not-for-profit sector professionals. Through the knowledge and experiences shared by the participants, the key themes of cultural insensitivity, exclusion and poor communication within the family were highlighted by participants as determining factors in the achievement of sexual and reproductive health and good quality sex and relationships education. Participants proposed recommendations for how minority ethnic communities in Australia can more effectively support and communicate within the family environment to increase their own and their children's knowledge and understanding.

show abstract

Section: Sexuality and Relationships Education (Sre)mentioning

confidence: 98%

Sexual and reproductive health communication among Sudanese and Eritrean women: an exploratory study from Brisbane, Australia

Rogers

Earnest

2014

Culture, Health & Sexuality

View full text Add to dashboard Cite

show abstract

“…Ɏɟɦɢɧɢɫɬɢɱɤɢɦ ɢɫɬɪɚɠɢɜɚɱɢɰɚɦɚ, ɤɨʁɟ ɫɭ ɫɟ ɛɚɜɢɥɟ ɠɟɧɫɤɨɦ ɡɞɪɚɜɫɬɜɟɧɨɦ ɩɪɨɛɥɟɦɚɬɢɤɨɦ, ɞɭɝɭʁɟɦɨ ɩɨɝɥɟɞ ɧɚ ɠɟɧɫɤɚ ɪɟɩɪɨɞɭɤɬɢɜɧɚ ɩɪɚɜɚ ɤɨʁɚ ɧɢɫɭ ɨɝɪɚɧɢɱɟɧɚ ɫɚɦɨ ɧɚ ɤɨɧɰɟɩɬɭɚɥɢɡɚɰɢʁɭ ɤɨɧɬɪɨɥɟ ɪɚɻɚʃɚ, ɩɨɫɬɧɚɬɚɥɧɨɝ ɡɞɪɚɜʂɚ ɦɚʁɤɟ ɢ ɞɟɬɟɬɚ, ɩɨɥɧɨ ɩɪɟɧɨɫɢɜɢɦ ɛɨɥɟɫɬɢɦɚ, ɨɞɧɨɫɧɨ ɜɢɪɭɫɨɦ ɯɭɦɚɧɟ ɢɦɭɧɨɞɟɮɢɰɢʁɟɧɰɢʁɟ ɢ ɫɢɧɞɪɨɦɨɦ ɫɬɟɱɟɧɨɝ ɧɟɞɨɫɬɚɬɤɚ ɢɦɭɧɢɬɟɬɚ. Ⱦɚɬɢ ɤɨɧɰɟɩɬ ɨɛɭɯɜɚɬɚ ɢ ɦɧɨɝɟ ɞɪɭɝɟ ɚɫɩɟɤɬɟ ɡɞɪɚɜʂɚ ɢ ɞɨɛɪɨɛɢɬɢ, ɩɨɩɭɬ ɩɪɚɜɚ ɧɚ ɩɨɛɚɱɚʁ, ɝɢɧɟɤɨɥɨɲɤɨɝ ɡɞɪɚɜʂɚ (ɭɤʂɭɱɭʁɭʄɢ ɬɭ ɢ ɦɟɧɫɬɪɭɚɰɢʁɭ), ɩɪɨɛɥɟɦɚɬɢɤɭ ɧɟɩɥɨɞɧɨɫɬɢɤɨʁɚ ʁɟ ɭ ɧɟɤɢɦ ɡɚʁɟɞɧɢɰɚɦɚ ɩɨɫɬɭɥɢɪɚɧɚ ɤɚɨ ɡɧɚɱɚʁɧɢʁɟ ɫɨɰɢɨɤɭɥɬɭɪɧɨ ɩɢɬɚʃɟ ɨɞ ɤɨɧɬɪɨɥɟ ɪɚɻɚʃɚ, ɩɨɥɧɨ ɡɞɪɚɜʂɟ ɢ ɧɚɫɢʂɟ ɜɟɡɚɧɨ ɡɚ ʃɟɝɚ (Harris and Smyth 2001).…”

Section: ɋɟɩɪɨɞɭɤɬɢɜɧɚ ɩɪɚɜɚ ɩɪɨɝɪɚɦɢ ɩɥɚɧɢɪɚʃɚ ɩɨɪɨɞɢɰɟ ɢ ɤɭɥɬɭɪɧɢ mentioning

confidence: 99%

“…ɂɡɜɚɧ Ɂɚɩɚɞɚ, ɭ ɫɩɟɰɢɮɢɱɧɢɦ ɫɨɰɢɨɤɭɥɬɭɪɧɢɦ ɫɪɟɞɢɧɚɦɚ, ɭ Ⱥɮɪɢɰɢ ɢ Ⱥɡɢʁɢ, ɩɪɟ ɫɜɟɝɚ, ɨɬɩɨɪ ɩɪɟɦɚ ɩɪɨɝɪɚɦɢɦɚ ɩɨɩɭɥɚɰɢɨɧɟ ɤɨɧɬɪɨɥɟ ɩɪɨɲɢɪɢɨ ɫɟ ɢ ɧɚ ɢɡɛɟɝɚɜɚʃɟ ɛɢɥɨ ɤɨʁɟɝ ɦɟɬɨɞɚ ɫɩɪɟɱɚɜɚʃɚ ɡɚɱɟʄɚ, ɨɫɢɦ ɬɪɚɞɢɰɢɨɧɚɥɧɢɯ, ɡɛɨɝ ɬɨɝɚ ɲɬɨ ɫɟ ɭ ɦɧɨɝɢɦ ɬɚɤɜɢɦ ɫɪɟɞɢɧɚɦɚ ɪɚɡɜɢɥɚ ɩɪɟɞɫɬɚɜɚ ɨ ɫɭɲɬɢɧɫɤɨʁ ɧɟɟɮɢɤɚɫɧɨɫɬɢ "ɡɚɩɚɞɧɢɯ" ɤɨɧɬɪɚɰɟɩɬɢɜɧɢɯ ɦɟɬɨɞɚ, ɡɚɫɧɨɜɚɧɚ ɤɚɤɨ ɧɚ ɨɬɩɨɪɭ ɩɪɟɦɚ ɫɨɰɢɨɤɭɥɬɭɪɧɨʁ ɢɞɟʁɢ ɪɟɝɭɥɢɫɚʃɚ ɮɟɪɬɢɥɢɬɟɬɚ ɤɨʁɚ ʁɟ ɫɬɚʁɚɥɚ ɢɡɚ ɩɪɨɝɪɚɦɚ ɩɨɩɭɥɚɰɢɨɧɟ ɤɨɧɬɪɨɥɟ, ɬɚɤɨ ɢ ɧɚ ɭɛɟɻɟʃɭ ɞɚ ɬɚɤɜɢ ɩɪɨɝɪɚɦɢ ɧɟ ɛɢ ɩɨɫɬɨʁɚɥɢ ɞɚ ɫɭ, ɧɚ ɩɪɢɦɟɪ, ɧɟɤɢ ɨɞ ɤɨɪɢɫɧɢɱɤɢ ɨɪɢʁɟɧɬɢɫɚɧɢɯ ɧɚɱɢɧɚ ɫɩɪɟɱɚɜɚʃɚ ɡɚɱɟʄɚ, ɩɨɩɭɬ ɦɟɬɨɞɚ ɛɚɪɢʁɟɪɟ, ɞɨɜɨʂɧɢ ɡɚ ɭɩɪɚɜʂɚʃɟ ɪɟɩɪɨɞɭɤɰɢʁɨɦ ɢ ɩɨɭɡɞɚɧɢ ɭ ɬɨɦ ɩɨɝɥɟɞɭ (ɭɩɨɪ. Harris and Smyth 2001).…”

Section: ɋɟɩɪɨɞɭɤɬɢɜɧɚ ɩɪɚɜɚ ɩɪɨɝɪɚɦɢ ɩɥɚɧɢɪɚʃɚ ɩɨɪɨɞɢɰɟ ɢ ɤɭɥɬɭɪɧɢ mentioning

confidence: 99%

“…Ɍɟɨɪɢʁɫɤɟ, ɟɬɢɱɤɟ ɢ ɩɨɥɢɬɢɱɤɟ ɢɦɩɥɢɤɚɰɢʁɟ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɩɪɚɤɫɢ ɜɟɡɚɧɢɯ ɡɚ ɪɟɩɪɨɞɭɤɬɢɜɧɨ ɡɞɪɚɜʂɟ ɭ ɪɚɡɥɢɱɢɬɢɦ ɫɨɰɢɨɤɭɥɬɭɪɧɢɦ ɤɨɧɬɟɤɫɬɢɦɚ, ɚ ɫɚ ɤɨʁɢɦɚ ɫɟ ɫɪɟʄɟɦɨ ɭ ɥɢɬɟɪɚɬɭɪɢ, ɩɪɟɞɫɬɚɜʂɚʁɭ, ɨɬɭɞɚ, ɢɧɬɟɪɩɪɟɬɚɰɢʁɟ ɤɨʁɟ ɫɭ ɫɬɪɚɧɟ ɬɨɦ ɤɨɧɬɟɤɫɬɭ, ɱɟɫɬɨ, ɩɚ ɧɟ ɦɨɝɭ ɧɢ ɞɚ ɩɨɦɨɝɧɭ ɨɧɢɦɚ ɧɚ ɤɨʁɟ ɫɟ ɨɞɧɨɫɟ ɢ ɧɚ ɱɢʁɭ ɞɨɛɪɨɛɢɬ ɦɢɫɥɟ ʃɢɯɨɜɢ ɚɭɬɨɪɢ ɢ ɚɭɬɨɪɤɟ (ɭɩɨɪ. Harris andSmyth 2001, Price andHawkins 2007).…”

mentioning

confidence: 99%

See 1 more Smart Citation

Reproductive Health and Reproductive Vulnerability

Žikić

2011

EAP / IEA

View full text Add to dashboard Cite

Репродуктивно здравље представља, готово подједнако, социокултурну чињеницу као и медицинску чињеницу. Оно што утиче на њега, у позитивном или у негативном смислу, потиче од начина на који културно мислимо и поступамо у погледу репродуктивног понашања, а те мисли и поступци условљени су културно контекстуализованом концептуализацијом људске физиологије која је, са своје стране, заснована на концептуализацији полности, а посебно на нормативизацији родних улога. Одатле, репродуктивно здравље је женско здравље пре свега, посматрано као социокултурна категорија, па се и репродуктивна вулнерабилност углавном односи на све оне чиниоце који негативно доприносе женском репродуктивном здрављу. Ти чиниоци јесу друштвени – негативно доприносе репродуктивном здрављу с институционалног и правно-нормативног аспекта, затим економски – смањују број оних којима је у одређеном социокултурном контексту омогућен правовремен приступ квалитетној здравственој услузи, те културни – подупиру моделе мишљења и понашања који не узимају у обзир право сваког људског бића на сопствени полни и репродуктивни живот, већ инсистирају на саображавању индивидуалне полности и репродуктивних жеља и капацитета доминантној културној норми

show abstract

“…ɇɟɤɟ ɚɭɬɨɪɤɟ (ɧɩɪ. Wulf 1994, Harris andSmyth 2001, ɩɨɪɟɞ ɞɪɭɝɢɯ, ɧɚɜɟɞɟɧɢɯ ɭ ɀɢɤɢʄ 2008) ɞɪɠɟ ɨɞɝɨɜɨɪɧɢɦ ɡɚ ɬɨ ɢ ɦɟɻɭɧɚɪɨɞɧɟ ɨɪɝɚɧɢɡɚɰɢʁɟ ɤɨʁɟ ɫɟ ɛɚɜɟ ɩɪɨɝɪɚɦɢɦɚ ɩɪɭɠɚʃɚ, ɤɚɤɨ ɫɟ ɬɨ ɤɚɠɟɩɨɞɪɲɤɟ ɢ ɩɨɦɨʄɢɢɡɛɟɝɥɢɰɚɦɚ, ɫɦɚɬɪɚʁɭʄɢ ɞɚ ɫɟ ɜɢɻɟʃɚ ɢ ɨɛɥɢɰɢ ɬɟ "ɩɨɞɪɲɤɟ ɢ ɩɨɦɨʄɢ" ɨɞ ɫɬɪɚɧɟ ɨɧɢɯ ɤɨʁɢ ɛɢ ɞɚ ɢɯ ɩɪɭɠɟ ɪɚɡɥɢɤɭʁɭ ɡɧɚɱɚʁɧɨ ɨɞ ɩɨɬɪɟɛɟ ɨɧɢɯ ɤɨʁɢɦɚ ɛɢ ɬɪɟɛɚɥɨ ɞɚ ɫɭ ɧɚɦɟʃɟɧɟ, ɩɪɟ ɫɜɟɝɚ ɡɛɨɝ ɬɨɝɚ ɲɬɨ ɤɚɨ ɢ ɭ ɞɪɭɝɢɦ ɫɥɭɱɚʁɟɜɢɦɚ, ɭ ɤɨʁɢɦɚ ɦɟɞɢɤɚɥɢɡɚɰɢʁɚ ɩɪɟɞɫɬɚɜʂɚ ɨɪɭɻɟ ɞɪɭɲɬɜɟɧɨɝ ɚɧɝɚɠɨɜɚʃɚ ɤɨʁɟ ɛɢ ɬɪɟɛɚɥɨ ɞɚ ɫɬɜɨɪɢ ɧɨɪɦɚɬɢɜɧɟ ɭɫɥɨɜɟ ɡɚ ɫɬɪɭɤɬɭɪɧɭ ɢɧɬɟɪɜɟɧɰɢʁɭ, ɨɧɢ ɤɨʁɢ (ɛɢ ɞɚ) ɢɧɬɟɪɜɟɧɢɲɭ ɩɨɥɚɡɟ ɨɞ ɫɨɩɫɬɜɟɧɢɯ ɤɭɥɬɭɪɧɢɯ ɤɨɧɰɟɩɚɬɚ ɨ ɨɧɢɦɚ ɤɨʁɢɦɚ ʁɟ ɢɧɬɟɪɜɟɧɰɢʁɚ ɧɚɦɟʃɟɧɚ ɢ ɭɡɪɨɰɢɦɚ ɬɚɤɜɟ ɫɢɬɭɚɰɢʁɟ (ɜ. ɀɢɤɢʄ 2008).…”

Section: ɇɚɪɝɢɧɚɥɧɨɫɬ ɢ ɦɚɪɝɢɧɚɥɢɡɨɜɚɧɨɫɬunclassified

Social Factors of Health Vulnerability of Marginalized Social Groups

Žikić

2011

EAP / IEA

View full text Add to dashboard Cite

Маргинализоване друштвене групе представљају део одређене апотеозе другости у савременим антрополошким истраживањима, као групе – као што су избеглице или имигранти, на пример – које потичу из туђих социокултурних средина, а бивају маргинализоване у срединама из којих потичу антрополози, или су им те средине блиске по социокултурном устројству. Маргинализованим треба сматрати оне друштвене групе које су доведене у такву позицију контекстуално, измештањем из свега онога што значи живот по људским мерилима, а што постаје (дуго)трајно стање, односно начин живота одређених људи, те што доводи до дестабилизације здравственог статуса њихових припадника у физичком и психичком смислу. Узроци таквим измештањима јесу социјалне природе одакле представљају примарне друштвене чиниоце здравствене вулнерабилности популација погођених измештањима, укључујући ратове и оружане сукобе, прогоне на било којој основи и сиромаштво, односно немогућност опстанка на основу ресурса доступних у сопственој социоекономској средини. Секундарни друштвени чиниоци здравствене вулнерабилности маргинализованих друштвених група јављају се у срединама у којима се припадници тих група затичу по измештању из претходних социокултурних окружења, произлазе из правног статуса невољних придошлица у те средине, а односе се на њихов отежан или онемогућен приступ систему социјалне и здравствене заштите који постоји у тим срединама.

show abstract

The reproductive health of refugees: Lessons beyond ICPD

Cited by 11 publications

References 1 publication

Sexual and reproductive health communication among Sudanese and Eritrean women: an exploratory study from Brisbane, Australia

Sexual and reproductive health communication among Sudanese and Eritrean women: an exploratory study from Brisbane, Australia

Reproductive Health and Reproductive Vulnerability

Social Factors of Health Vulnerability of Marginalized Social Groups

Contact Info

Product

Resources

About