Sažetak: Danas, klimatske promene, poput povećanja temperature, koncentracije ugljen-dioksida, porasta nivoa mora i okeana, povlačenja glečera, predstavljaju jasan znak da globalno zagrevanje polako dostiže svoj vrhunac i veoma negativno utiče na ekosisteme, učestalost pojave prirodnih katastrofa, prirodne resurse, društvene promene, migraciju naroda i dr. Sve češća pojava prirodnih katastrofa poslednjih godina u svetu izazvala je veliku pažnju istraživača , kao što su poplave, suše, požari, zemljotresi, cunami, tajfuni. Informacije o ovakvim pojavama koje izazivaju neprocenjivu štetu i gubitak mnogih ljudskih života, ljudi dobijaju putem interneta i drugih komunikacijskih uređaja. Takođe prirodne katastrofe izazivaju ozbiljne ekonomske i ljudske gubitke. Međutim u dostupnoj literaturi nije u potpunosti istražen njihov uticaj na ekonomiju u celini. Ovo istraživanje preispituje odnos između prirodnih katastrofa i ekonomskog rasta. Cilj rada je da ukaže na međusobnu povezanost klimatskih promena i učestalost pojava prirodnih katastrofa, kao i da pruži doprinos postojećoj literaturi o posledicama prirodnih katastrofa na nivou privrede u kratkoročnom i srednjem roku (do 5 godina). Pored ovog primarnog cilja, rad se fokusira i na neophodnost podizanja svesti o negativnim efektima promene klime, zatim na posledice klimatskih promena, koje su direktna posledica ljudske aktivnosti.Ključne reči: klimatske promene, prirodne katastrofe, ekonomski rast, kratkoročni i dugoročni aspekti.