Oksidativni stres predstavlja stanje u kome postoji neravnoteža između stvaranja slobodnih radikala i njihovog uklanjanja. Mnogi faktori rizika, uključujući alkohol, lekove, zagađivače životne sredine, radijaciju, infektivne agense, mogu indukovati oksidativni stres u jetri koji dovodi do poremećaja funkcije jetrinih ćelija. U cilju smanjenja oksidativnog stresa, moderna medicina se ponovo vraća supstancama iz prirode, koje sve više postaju popularne kako u prevenciji tako i u terapiji mnogih bolesti. Brojne hepatoprotektivne supstance kao što su silimarin, spirulina, tikvino ulje i surutka se koriste u tradicionalnoj ishrani mnogih naroda. U nekim eksperimentalnim studijama na životinjama kao i praćenjem efekata kod primene na ljudima, surutka se pokazala kao značajan antioksidans u lečenju bolesti jetre. Nova saznanja dobijena na osnovu kontrolisanih eksperimentalnih i kliničkih studija o njenim efektima u smislu protekcije ili saniranja već nastalih promena na jetrinom tkivu, doprinose svakako i konkretnijem definisanju mogućnosti potencijalne primene u terapeutskim postupcima, bilo kao suplementa ili izdvajanjem konkretnih lekovitih sastojaka.Ključne reči: surutka, oksidativni stres, jetra
UVOD OKSIDATIVNI STRESOksidativni se može definisati kao disbalans između prooksidanasa i antioksidanasa. U normalnim okolnostima, fiziološki važni intracelularni nivoi slobodnih radikala se održavaju na niskim vrednostima raznim enzimskim sistemima koji učestvuju u homeostazi [1]. Slobodni radikali su atomi ili molekuli koji imaju nesparene elektrone i često su nestabilni i veoma reaktivni [2]. U biološkom sistemu postoje kiseonične i azotne reaktivne vrste (ROS-reactive oxygene species) i (RNS-reactive nitrogen species) [2]. Kiseonični slobodni radikali, kao što su superoksid i hidroksi radikal su kiseoničke reaktivne vrste i stvaraju se u metaboličkim procesima [3]. U reaktivne azotne vrste spadaju azot dioksid, azot oksid -radikali, i peroksinitriti koji nastaju u procesu sinteze azot oksida pomoću inducibilne azot oksid sintetaze (iNOS-inducibile nitric oxide synthase) i nikotinamid adenin dinukleotid fosfat (NADPH-nicotinamide adenine dinucleotide phosphate) oksidaze [3]. Slobodni radikali su aktivni u fiziološkim i patofiziološkim procesima, a odgovorni su za sintezu prostaglandina, fagocitozu i reakcije hidroksilacije [2]. Zbog svojih specifičnih hemijskih karakteristika, ROS/RNS dovode do oštećenja makromolekula, kao što su proteini, nukleinske kiseline i lipidi i pokreću lipidnu peroksidaciju. Lipidna peroksidacija je proces u kojem slobodni radikali oštećuju polinezasićene masne kiseline ćelijskih membrana i pritom stvaraju veoma destruktivne radikale polinezasićenih masnih kiselina, kao što su lipidni hidroperoksi radikali i hidroperoksidi [4]. U fiziološkim uslovima stvoreni slobodni radikali se neutrališu delovanjem antioksidativnog sistema, koji po svojoj prirodi može biti enzimski i neenzimski [5].Zbog specifične uloge koju ima u procesima detoksikacije, kao i u metabolizmu belančevina, masti i ugljenih hid...