Toward an ontology of rhetorical figures

Abstract

Our paper describes the Rhetorical Figure Ontology Project, a multidisciplinary research project that is presently working towards the development of a comprehensive database of rhetorical figures, an associated wiki, and, ultimately, an ontology of rhetorical figures. The database and wiki project provide the dataset and space for the conceptual development, respectively, to create an ontology. We define an ontology as a formalized taxonomy or system of classification of concepts and associated descriptions of said concepts. Here

Harnessing rhetorical figures for argument mining

“…In Example (8) from Section 3.8, the argument is that while moral integrity is a necessary condition for trust (in the banking sector), on its own it is not a sufficient condition for trust, as it should be supplemented by competence (the omitted conceptual detail). 24 Instances of dirimens copulatio in the MM2012c corpus follow one of two general patterns. The figure is often used either to introduce a new concept, often in contrast to an existing point (such as in Example (8)), or to amplify an existing point, making it appear more substantive and striking.…”

“…23 An annotated version of Example (12) is available in OVA at arg.tech/ova-5608. 24 We were alerted to an interesting aside in relation to Example (8) by Randy Harris: the speaker is, perhaps unwittingly, identifying two of the three attributes Aristotle [2] insists on for ethotic credibility, virtue and competence (arête and phronesis) (1378 a ). 25 An annotated version of Example (13) is available in OVA at arg.tech/ova-6122.…”

“…The website assembles a large and diverse set of figures with descriptions, examples and detailed cross-referencing. An alternative, in some sense richer and more ambitious, but also as yet less comprehensive, online resource is the RhetFig website of Harris and Di Marco's group in Waterloo (artsresearch.uwaterloo.ca/rhetfig) [3,24]. Because of their digital format and comprehensiveness, both of these Web-based resources serve as invaluable starting points for the exploration of rhetorical figures in the context of what might be called 'computational rhetoric'.…”

Automatic recognition of rhetorical figures of pronunciation in Serbian language by regular expressions

“…Истраживање природе, улоге и значаја реторичких фигура дожи-вљава снажан подстицај средином двадесетог века захваљујући лингвисти-ма окупљеним око група Оулипо и Групаμ (Bagić, 2012) (Kelly, Abbott, Harris, Di Marco & Cheriton, 2010), члановима Инкпот групе, класификацији реторичких фигура може се приступати на основу концептуално различитих приступа, због чега се дефинишу три различита начина њихове класификације. На основу реторичког приступа, подела се врши на: тропе (tropes), схеме (schemes) и хрома (chroma) фигуре, а на основу лингвистичког приступа подела се врши на шест група концепата (фонолошку, морфолошку, синтаксну, лексичку, семантичку и ортограф-ску).…”

“…Према античким реторичарима, све реторичке фигу-ре могу бити генерисане комбинацијом четири основне реторичке опера-ције на различитим језичким нивоима: речи, фраза, реченица, пасуса и тек-стова већег обима од пасуса. Овакав поглед на природу и класификацију реторичких фигура задржан је и у Средњем веку, када је Пичам (Peacham, 1593) употребио реторичке операције: понављање (repetition), изоставља-ње (omission), поделу (separation) и повезивање (conjuction).Истраживање природе, улоге и значаја реторичких фигура дожи-вљава снажан подстицај средином двадесетог века захваљујући лингвисти-ма окупљеним око група Оулипо и Групаμ (Bagić, 2012) (Kelly, Abbott, Harris, Di Marco & Cheriton, 2010), члановима Инкпот групе, класификацији реторичких фигура може се приступати на основу концептуално различитих приступа, због чега се дефинишу три различита начина њихове класификације. На основу реторичког приступа, подела се врши на: тропе (tropes), схеме (schemes) и хрома (chroma) фигуре, а на основу лингвистичког приступа подела се врши на шест група концепата (фонолошку, морфолошку, синтаксну, лексичку, семантичку и ортограф-ску).…”