Predmet rada su stečajni protokoli kao osoben izvor stečajnog prava. Reč je sporazumima između učesnika u stečajnom postupku kojima se rešavaju brojna značajna pitanja u cilju ostvarivanja saradnje i komunikacije među učesnicima. Protokoli su karakteristični za međunarodni stečaj i njima se nastoje prevazići razlike između pravnih sistema koje mogu biti značajna prepreka ostvarivanju najvećeg mogućeg namirenja poverilaca ili efikasnom sprovođenju postupka reorganizacije. Poseban značaj ovog instrumenta uočava se u slučaju grupa društava gde se svaka članica grupe u stečaju tretira kao zaseban entitet, ali gde je u cilju očuvanja ekonomske vrednosti grupe potrebna saradnja između stečajnih upravnika i/ili sudova. Predmet rada posebno dobija na značaju, jer nova Uredba o stečajnim postupcima Evropske unije po prvi put eksplicitno predviđa upotrebu protokola kao mehanizama saradnje (Recital 49). To će svakako imati šire implikacije na stečajno pravo zemalja kontinentalnog prava i doprineti širenju upotrebe protokola.