1Klinika za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju, Klinički centar Srbije,
2Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu Pregledni rad Uvod P rema podacima Svetske zdravstvene organizacije, najčešći uzrok smrti savremenog čoveka je ishemijska bolest srca 1 . Odluka o načinu tretmana ovog oboljenja još uvek se daleko najče-šće donosi na osnovu angiografskog ispitivanja, a poslednjih trideset godina značajan broj bolesnika leči i primenom različitih interventnih procedura. Od kada je Andreas Gruntzig 2 1977. godine učinio prvu perkutanu transluminalnu koronarnu angioplastiku, njihov broj je u konstantnom porastu, što je neminovno dovelo i do porasta broja komplikacija. Danas jatrogene povrede krvnih sudova, prevashodno kao posledica sve većeg broja postkateterizacionih komplikacija, u nekim zemljama čine i do 50 % svih slučajeva vaskularne traume 3 .
Faktori rizikaPristup vaskularnom sistemu može biti trans-femoralni, brahijalni ili radijalni. Zbog svog kalibra, pristupač-nosti i mogućnosti kompresije najčešće se koristi zajednička femoralna arterija. Po vađenju katetera hemostaza se tradicionalno postiže manuelnom kompresijom. Poslednjih godina sve više su u upotrebi i sistemi za perkutano zatvaranje mesta punkcije. Njima se postiže brža hemostaza, ranija mobilizacija i kraća hospitalizacija bolesnika. Međutim, mnoge studije nisu pokazale njihovu prednost u odnosu na maeuelnu kompresiju po pitanju amanjenja postkateterizacionih komplikacija 4,5 . Inače, identifikovan je čitav niz faktora rizika za njihov nastanak kao što su ženski pol, starost preko 60 godina, gojaznost, udruženost periferne aterosklerotske bolesti, mesto punkcije, hipertenzija, neiskustvo lekara koji izvodi proceduru, vrsta, dugotrajnost i složenost procedure, te periproceduralna trombolitička, antiagregantna i antikoagulantna terapija (-10). Manji kalibar arterija kod ženskog pola, kao i otežana kateterizacija i postproceduralna kompresija arterije kod gojaznih osoba glavni su uzrok češćih komplikacija kod ovih bolesnika. Aterosklerotski izmenjene arterije su podložnije cepanju intime i disrupciji plaka sa posledičnom disekcijom i trombozom, dok je, sa druge strane, zbog gubitka svojstva elastično-sti otežano zaceljivanje mesta punkcije. Višestruke punkcije, duže trajanje kateterizacije, češće promene katetera, kao i korišćenja debljih katetera kod terapijskih procedura rezultuju većom stopom komplikacija. Takođe, za razliku od zajedničke, punkcija površne ili duboke femoralne arterije, kao i punkcija lateralnog zida arterije nosi veći rizik komplikacija.
Dijagnoza i klinička slikaDijagnoza se najčešće postavlja na osnovu kliničke slike i fizikalnog pregleda naročito u prisustvu tzv. sigurnih znakova lezije magistralne arterije kao što su rastući pulsirajući hematom ili klasični znaci akutne ishemije. Međutim, na povredu treba posumnjati i u prisustvu pulsirajuće mase ili naglašenog pulsa, značajne sufuzije iznad mesta kateterizacije, iznenadnog pada u postproceduralnom hematokritu, prisustvu novog šuma ili trila, odnosno iznenadnog neurološkog ...