Atrijalna fibrilacija (AF) predstavlja najčešću srčanu aritmiju od koje boluje 1-2% svetske populacije. Glavni ciljevi u njenom lečenju su prevencija tromboembolijskih komplikacija i lečenje simptoma uzrokovanih ovom aritmijom. Tokom više decenija antagonisti vitamina K (VKA) bili su jedini dostupni lekovi za prevenciju tromboembolizma u AF. Poznato je da je upotreba ovih lekova povezana sa nizom poteškoća koje se odnose na njihovo produženo dejstvo, individualne varijacije uslovljene interakcijama sa hranom, alkoholom i drugim lekovima. Takođe, uzak terapijski opseg ovih lekova zahteva redovne laboratorijske kontrole i monitoring. Poslednjih nekoliko godina završeno je više randomizovanih kliničkih studija faze III koje su poredile efekat novih oralnih antikoagulantnih lekova sa varfarinom u prevenciji trombo-embolizma u AF. Novi lekovi su podeljeni u dve grupe: oralni direktni inhibitori trombina (dabigatran) i oralni direktni inhibitori faktora Xa (rivaroksaban i apiksaban). Prednost novih lekova leži u manjem broju klinički značajnih interakcija sa hranom i drugim lekovima i odsustvu potrebe za redovnim laboratorijskim praćenjem antikoagulantnog efekta, uz jednaku efikasnost u prevenciji tromboembolija i manju učestalost značajnih krvarenja u poređenju sa VKA. Tromboprofilaksa u AF može se vršiti i nefarmakološkim putem, tj. perkutanom transkateterskom mehaničkom okluzijom aurikule leve pretkomore. Do sada je konstruisano nekoliko mehaničkih okludera, a ovaj vid prevencije služi kao alternativa kod bolesnika sa AF koji su iskusili značajne hemoragijske komplikacije pri primeni VKA ili kod kojih je primena VKA kontraindikovana. U ovom radu sumirana su dosadašnja saznanja o dobro poznatim i novim oralnim antikoagulansima, kao i o nefarmakološkim metodama prevencije moždanog udara i trombo-embolizma u AF. atrijalna fibrilacija, tromboembolija
SažetakKljučne reči