Triangulation processes experienced by children in contemporary China

Abstract

Most family-system research on triangulation processes has been undertaken in the West, with little known about this family dynamic in the East. The present cross-sectional study analysed 1,073 Chinese 3rd–12th-graders’ self-reported exposure to three kinds of triangulation—cross-generation coalition, scapegoating, and parentification—in relation to family and child factors and with respect to children’s school and social adjustment. Age-related analyses generally indicated that older children were less frequently exposed to all three dimensions of triangulation than younger ones. Children residing with only their parents experienced more scapegoating than those living in extended families; and boys were exposed to cross-generation coalition and scapegoating more than were girls. Higher levels of coalition and scapegoating exposure were related to poorer school adjustment and greater depression of children. Higher levels of parentification exposure, however, were associated with better school adjustment and social functioning. Findings are discussed in terms of theory and research on parent–child triangulation and cultural differences between East and West.

Challenges and dilemmas working with high‐conflict families in child protection casework

“…Triangulation occurs when a third person, such as the social worker or the child, is drawn into the conflict to decrease the tension between the parents. Wang et al (, p. 688) write

Triangulation is a dynamic family process central to family systems theory (Bowen, ; Charles, ). It is an all‐too‐common, but a dysfunctional, way for two persons in the family, typically mother and father, to manage their conflicts and tensions by bringing or entangling a third party, often a child, in the process.

…”

Triangulation and age as predictors of children's perception of the destructive effects of parental conflict on the family system

“…Током родитељског конфликта дете може да има: улогу "жртвеног јарца", да буде разлог родитељског конфликта; улогу медијатора, неког ко преноси поруке између родитеља; улогу савезника (Fosco & Bray, 2016), што доводи до осећаја растрзаности и заглављености (Fisher, 2012). Додељивање улоге детету током родитељског конфликта представља ризични фактор за развој проблема у понашању детета и адолесцента (Etkin et al, 2014;Fosco & Grych, 2008;Fosco & Bray, 2016;Wang et al, 2016), јер увођење детета у родитељски конфликт омета процесе и стратегије превладавања детета, за које су истраживања пронашла да представљају протективне факторе за негативне последице међуродитељске агресивности (Grych et al, 2004). Немогућност избегавања родитељског конфликта и учествовање у родитељском конфликту излаже дете родитељском бесу и агресивности (Grych et al, 2004).…”

“…Млађа деца реагују негативније на родитељски конфликт (Wang et al, 2016) и воде се примарним процесом (емоцијама) (Rhoades, 2008). Она више користе "магично мишљење" и верују да су могла да спрече родитељски конфликт попут суперхероја или чаробњака, док су старија деца реалистичнија у разумевању самог родитељског конфликта и своје улоге у њему, уз коришћење адаптивнијих вештина превладавања конфликта (Grych & Fincham, 1990).…”

“…Триангулација, као стратегија укључивања детета у родитељски конфликт, посебно је изазвала пажњу истраживача јер управо она представља кључни механизам и начин на који родитељски конфликт представља фактор ризика за развој менталне нестабилности и психолошке неприлагођености код деце (Fosco & Bray, 2016). Иако постоји мали број истраживања који се бавио узрастом деце као релевантном варијаблом у перцепцији родитељског конфликта, она су показала да је управо узраст модератор дететове перцепције и реакције на родитељски конфликт (Rhoades, 2008), а новија истраживања су показала да постоје значајне узрасне разлике и да старија деца бивају мање изложена триангулацији у односу на млађу децу (Wang et al, 2016).…”

“…-Утврдити предиктивни допринос триангулације коју перципира дете и узраста детета на његову представу да је родитељски конфликт деструктиван по породицу; -Утврдити модераторски ефекат узраста на допринос триангулације коју перципира дете на развој дететових деструктивних представа о породици. У складу са ранијим истраживањима, полазимо од претпоставке да ће триангулација у родитељском конфликту допринети развоју деструктивних представа о породици код деце млађег узраста (Cummings & Davies, 2011;Wang et al, 2016).…”