Apstrakt. Liderstvo je, posle kvaliteta poučavanja, najznačajniji faktor uspešnosti škole. U ovom radu analizirani su savremeni modeli liderstva u školi koji imaju podršku u rezultatima empirijskih radova. Predstavljeni su rezultati teorijskih razmatranja i empirijskih istraživanja o transformacionom, pedagoškom i distribuiranom liderstvu. Drugi deo rada posvećen je razmatranju osnovnih faktora koji posreduju u odnosu između školskog liderstva i uspešnosti školske organizacije. U tom smislu, govori se o ulozi profesionalnih zajednica nastavnika, profesionalnog razvoja nastavnika, školske klime i uključenosti roditelja u rad škole. Zaključuje se preporukama za školsku praksu i buduća istraživanja.Ključne reči: škola, transformaciono liderstvo, pedagoško liderstvo. UVOD U poslednjih dvadeset godina polemiše se o strategijama sistemskih reformi obrazovanja (Fullan, 2009). Ističe se da se savremene škole sve više oslanjaju na timski rad, saradnju i demokratsko upravljanje. Stručnjaci naglašavaju da nove uloge direktora postaju presudne za unapređenje obrazovne efektivnosti odnosno postignuća učenika osnovnih i srednjih škola (Pont, Nushe, & Moorman, 2008).U naučnoj i stručnoj javnosti se više ne postavlja pitanje o važnosti liderstva u obrazovanju. Školski lideri unapređuju obrazovna postignuća * Stefan Ninković, stefan.ninkovic@ff.uns.ac.rs Tekst je nastao tokom rada na projektu Značaj participacije u društvenim mrežama za prilagođavanje evrointegracijskim procesima (broj projekta 179037), finansiranom od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.