Радован Антонијевић 2Одељење за педагогију и андрагогију, Филозофски факултет Универзитета у Београду, Србија У процесу наставе математике подстиче се развој когнитивног капацитета ученика, тако да настава математике представља кључну област наставе за одвијање процеса интелектуалног васпитања у школи. У овом раду разматрају се неке од кључних карактеристика тог процеса. Централно место заузима разматрање улоге сложеног феномена који је означен као "когнитивна препрека", феномена који се јавља у поступцима решавања математичких проблемских задатака. Сваки проблемски задатак у настави математике обично се осмишљава на тај начин да садржи оно што је у задатку тражено да би се дошло до открића решења. На основу тога, ствара се код ученика на мисаоном плану когнитивна препрека, као и когнитивни изазов одређеног нивоа интензитета. У процесу "савладавања когнитивне препреке" у решавању неког проблемског задатка у настави математике неопходно је да ученик уложи одређени ниво когнитивног напора и да оптимално ангажује референтни део когнитивног капацитета који поседује. Процес решавања задатка одвија се кроз различите мисаонe активности (мисаонe операцијe), користећи претходна знања и искуства неопходна за ефикасно решавање одређених група проблемских задатака. Систем когнитивних препрека треба да представља саставни део реализације наставног програма математике, како би се омогућило иницирање мисаоних активности ученика на оптималном нивоу и развој различитих математичких когнитивних микроструктура (способности, вештине, знање), развој капацитета математичког мишљења ученика, као и развој когнитивног капацитета ученика у целини. математички задатак, когнитивна препрека, когнитивни изазов, когнитивни напор, развојна трансформација.