Why become a teacher? Student teachers’ perceptions of the teaching profession and motives for career choice

Abstract

The aim of the study is to discursively identify student teachers' perceptions of the teaching profession early in their education and their motives for this career choice. Students wrote a letter sharing thoughts on why they want to become a teacher, how they regard the teaching profession and if someone inspired them in their career choice. The empirical data consists of 259 student texts from three Swedish teacher education programmes. The study employed a qualitative method denoting different categorizations compared to previous studies, emphasising the idea of multiple motives for career choice and the link to student teachers' evolving pedagogical identity. Major differences can be distinguished among the programmes, emphasising different main motives and shifting incipient pedagogic identities. The results indicate the value of organising teacher education programmes drawing on multiple motives, which is expected to contribute positively to completion of teacher education and teacher retention in future profession.

‘Should I Ignore the Promotion System and Stay or I Should Quit’: An Examination of the Experiences of Teachers with the Promotion Process in the Ghana Education Service

“…That is to say, people become teachers not by choice. This finding share semblance with the assertion that opportunities available to an individual are among the core motives that influence one"s involvement in the teaching profession (Bergmark et al, 2018) as a means to survive economically. There is, therefore, no commitment.…”

Exploring Serbian teachers’ motivation for teaching with the application of FIT-choice scale

“…The included reasons are: intrinsic value, shaping the youth, work with children, social influence, previous experience, facilitate social equality, job security, time for family, job transferability, influence of others, fall-back career. After reviewing relevant literature (see more Bergmark, Lundström, Manderstedt & Palo, 2018;Kyriakou, Hultgren & Stephens, 1999), the authors have decided to add one more factor to the original instrument that refers to the very domain the students are going to teach. The factor was named Subjects and represented by 4 items: I like subject(s) that I will be teaching, I enjoy working on the topics in the field I will be teaching; I believe that the knowledge from the field I will be teaching is important; I believe that the knowledge from the field I will be teaching is useful.…”

“…Након прегледа релевантне литературе (видети нпр. Bergmark, Lundström, Manderstedt & Palo, 2018;Kyriakou, Hultgren & Stephens, 1999), аутори су одлучили да оригинали инструмент допуне једним фактором, који се односи на област(и) коју(е) ће студенти подучавати. Фактор је назван предмет и представљен је помоћу 4 ајтема: Волим предмет(е) које ћу предавати; Уживам да се бавим темама из областии коју ћу предавати; Верујем да су знања из области коју ћу предавати важна; Верујем да су знања из области коју ћу да предајем корисна.…”

“…Избор посла наставника као резервна опција наилази на најслабије одобравање од стране будућих наставника. Перципирани значај предмета повезан је са суштинским садржајем наставничког посла, и према Бергмарку и сарадницима (Bergmark et al, 2018), овај конструкт припада интринзичкој мотивацији. Дакле, студенти првенствено бирају да постану наставници одређеног предмета (или више предмета) јер сматрају њихове садржаје важним, воле предмет који изучавају, и на другом месту, зато што посао наставника доживљавају привлачним.…”

Factores que influyen en la decisión de estudiar ingeniería comercial según la perspectiva del alumnado de los sistemas público y privado de la Región de Coquimbo, Chile

“…En la actualidad, la elección de carrera es un campo de estudio ampliamente explorado, sobre todo el análisis de las motivaciones y de sus preferencias determinantes (Ashari et al, 2019;Bergmark et al, 2018;Bukuluki et al, 2019;García-Ripa et al, 2018;Karabulut y Erkanli, 2017;Marinas et al, 2016;Ng et al, 2016;Quattrocchi et al, 2017). Históricamente, en el ámbito motivacional, se encuentran diversos marcos contextuales que abordan su concepción (por ejemplo: la teoría de la atribución de Heider, la teoría socialcognitiva de Bandura, la teoría de autorregulación de Kuhl y la teoría de metas de logro de Elliot y Dweck) destacando, como enfoque teórico del presente estudio, la Teoría de la Autodeterminación de Deci y Ryan (2000).…”