Паралелни Корпуси У Србији — Могућности За Паралелно Проналажење Информација На Два Или Више Језика

Abstract

Сажетак: Паралелни корпуси представљају врсту вишејезичних корпуса који су последњих деценија постали изузетно значајни у области обраде природних језика (енгл. Natural Language Processing -NLP) и један од важнијих ресурса за истраживаче у различитим областима лингвистике и сродним језичким дисциплинама. Под паралелним корпусима подразумевају се језички корпуси који садрже један текст или више оригиналних текстова и њихове преводе на један језик или више језика, поравнате на једном нивоу или више структурних нивоа текста (на пример, на нивоу реченице, пасуса и одељка). Они су најчешће двојезични, али није ретко да постоје и на једном језику што подразумева да корпусни садржај чине различита издања истог текста на одабраном језику. Паралелне корпусе који обухватају српски језик у Србији развија Група за језичке технологије која је у међувремену прерасла у Друштво за језичке ресурсе и технологије -ЈеРТех. До данас су развијени следећи корпуси: два већа корпуса, српско-француски (Срп-ФранКор) и српско-енглески (СрпЕнгКор) корпус, затим, дигитална библиотека Библиша која садржи више паралелних двојезичних колекција и вишејезична колекција Вишејезични Верн. Поред ових корпуса текстови на српском језику део су и вишејезичних корпуса Платонова Република и Орвелова 1984 који су развијени у оквиру међународних пројеката, али и неких корпуса који се тренутно развијају у региону и свету. У раду ће бити приказани корпуси које развија Друштво за језичке ресурсе и технологије, њихова структура и намена, као и могућности за проналажење информација у њима.1 Рад представља приређени текст о паралелним корпусима у Србији који је детаљније разрађен у докторској дисертацији: Ј. Андоновски, "Мрежа повезаних отворених података и језички ресурси у процесу изградње српско-немачког литерарног корпуса" (докторска дис.

The Man's Fall From the Sacred to the Chthonic in the Latest Short Stories by Venko Andonovski

“…Експресијата на ова "лудило на љубовта и на генијалноста" во "Фрески" и во "Иконки" се постигнува со поставување на ликовите од расказите во опозиција -еден лик наспроти друг лик -и таквата наративна постапка ја следиме безмалку во сите раскази од овие два циклуса. 2 Да го покажеме ова со конкретни примери од збирката: во расказот "Сенката на мајстор Ѕвездан" го имаме парот мајстор Ѕвездан -Лепа Виделина преку кој е претставено лудилото на љубовта; во расказот "Припитомување на кучката" ни се јавува двојна опозиција, односно агата -Сара Бернар и агата -жолтата кучка Плетикоса (лудило на љубовта); во "Зрно песок потешко од вселената" во опозиција се ликовите Александар Македонски и Еритрејката (лудило на љубовта); во расказот "Заблудата на лепословието" забележлив е опозитниот пар Златоустиот -глувонемата девојка (лудило на љубовта и на генијалноста); расказот "Отсекување на главата на Фердинанд де Сосир" ни нуди поголем број вакви опозиции на ликовите, но би издвоиле две: царот Самуил -Лидија Македонска (лудило на љубовта) и Јоаким Брут -Фердинанд де Сосир (лудило на генијалноста); во расказот "Битпазарскиот вагар (најтешкиот и најлесниот човек на светот)" е претставено лудилото на родителската љубов на таткото кон ќерката; слично на ова, расказот "Сонот на Прличев и Палама" го демонстрира лудилото на родителската љубов во опозицијата на ликовите таткото -синот; во расказот "Забелешката на библиотекарката", пак, забележлива е опозицијата меѓу ликовите младичотбиблиотекарката како експресија на лудилото на љубовта и на генијалноста итн. Од приложените примери очигледно е дека станува збор за благородни форми на лудилото, односно лудило кое во себе има и особини на светост, на сакралност.…”