Социјално Понашање И Школски Успјех Ученика Са Интелектуалном Ометеношћу

Abstract

Квалитет социјалног развоја зависи од утицаја многобројнихфактора, попут породице, школе, вршњака. Добра социјална прилагођеност је предиктордобре друштвене афирмације, док социјално неприхватљиво понашање може иматиутицај на академски, емоционални и бихејвиорални развој дјетета. Циљ овогистраживања је испитивање разлике у социјалном понашању ученика, које посматрамокроз социјалну компетенцију и антисоцијално понашање, у односу на школски успјех.Узорак је чинило 50 ученика са лаком интелектуалном ометеношћу (у даљем текстуЛИО), као екперименталне групе, и 50 ученика типичног развоја (у даљем тексту ТР) каоконтролне групе. У узорак су укључени ученици од 2. до 5. разреда. У циљу добијањапотпуног увида у социјално понашање ученика коришћена је Скала социјалног понашања ушколи – SSBS-2 (School Social Behavior Scale, Second Edition, Merrell, 2002). Резултати супоказали да постоји статистички значајна разлика у развијености социјалнекомпетенције у односу на школски успјех, како ученика са ЛИО (p = 0,005), тако и ученикаТР (p = 0,000). С друге стране, школски успјех није условио разлике у испољавањуантисоцијалног понашања ученика са ЛИО (p = 0,540), док је разлика уочена код ученикаТР (p = 0,001). Добијени резултати потврђују теоријско становиште о важностисоцијалне компетенције у цјелокупном функционисању особе, укључујући постизањепозитивних академских исхода.