Sažetak:Organska poljoprivreda se sastoji u kultivaciji zemlje uz puno poštovanje ekosistema, isključujući upotrebu sintetičkih hemikalija (pesticidi, herbicidi, itd.) ili transgenog porekla, u skladu sa prirodnim sezonskim ciklusima i karakteristikama zemljište, promovisanje biodiverziteta, očuvanje i poboljšanje karakteristika zemljišta i favorizovanje lokalnih proizvoda. Zdravlje, ekologija, pravičnost i briga su osnova organske proizvodnje. Da bi se pravilno razumela organska poljoprivreda, potrebno je razlikovati različite vrste poljoprivrede koje nužno dovode do drugačije proizvodnje i različitog kvaliteta proizvoda. Prvo se mora napraviti razlika između konvencionalne i održive poljoprivrede. Prvi uključuje generalno intenzivan metod uzgoja koji koristi hemijske proizvode za đubrenje i odbranu biljaka; ovo može dovesti do otkrivanja rezidua u proizvodima (što u svakom slučaju mora biti u granicama zakona) i ekoloških problema povezanih sa nekim praksama (monokultura, kontinuirana upotreba istog aktivnog sastojka, itd.). Održiva poljoprivreda je izraz koji se može pratiti do šire koncepcije održivosti u društvenom, ekološkom i ekonomskom smislu; termin "održivo" se direktno uklapa u organsku poljoprivredu. Komponente životne sredine, privrede i društva sve su prisutnije u razvoju ruralnih područja, šumarstva i proizvodnje hrane; teritorijalna matrica dobija značajan značaj za kompanije, koje svoj ekonomsko-finansijski integritet nalaze u strategijama okruga i lanca snabdevanja.

Sažetak: Pandemija KOVID-19, je bez presedana u svom globalnom dosegu i uticaju, predstavljajući strašne izazove u ekonomijama sveta i njenih direktnih i indirektnih efekata u međusobno povezanoj globalnoj ekonomiji. Šireći se alarmantnom brzinom, zarazivši milione i dovevši skoro do zastoja sve ekonomske aktivnosti, zemlje su nametale stroga ograničenja kretanja da bi zaustavile širenje virusa. Kako zdravstvo i ljudski troškovi rastu, ekonomska šteta je već evidentna i predstavlja najveći ekonomski šok koji je svet doživeo decenijama. Ovaj članak se fokusira na ekonomski uticaj KOVID-19. Opisuje uticaj pandemije na globalnu ekonomiju kroz koja je povezana trgovinom i investicijama, a njeno usporavanje i ograničenja vrši pritisak stvarajući pritom svetske ekonomske posledice, osvrčući se kratko i na R.Srbiju, i kakav je uticaj na zaposlenost, globalni ekonomski rast i obim globalne trgovine kao priliv stranih direktnih investicija i kako će uticati na dalji globalni razvoj ekonomije. Ova pandemija KOVID-19 uticala je na proizvodni i uslužni sektor, ugostiteljstvo, putovanja, zdravstvo, maloprodaja, banke, hoteli, nekretnine, obrazovanje, zdravstvo, IT, rekreacija, mediji i drugi. Ekonomski stres je počeo i brzo će rasti. Dok zaključavanje i socijalno udaljavanje s jedne strane rezultiraju gubitkom produktivnosti, s druge strane uzrokuju nagli pad potražnje za proizvodima i uslugama od strane potrošača na tržištu, što dovodi do kolapsa ekonomske aktivnosti. Međutim, zaključavanje i socijalno distanciranje jedini su isplativi alati koji sprečavaju širenje KOVID-19. Postoji velika stopa nesigurnosti u vezi sa KOVID-19, čija pandemija utiče na ekonomske performanse, kriterijume održivosti i razvojne procese. Analiza njegovog rasta u zemljama jasno pokazuje da njegov razvoj dovodi do kriza. Smanjenje stopa BDP-a nanosi štetu zdravstvu, obrazovanju i industrijskom napretku na globalnom nivou. KOVID-19 utiče na socio-ekonomske prilike zbog opadanja globalnog BDP-a, opadanja tokova kapitala, manje mogućnosti za investiranje i smanjenog prometa. Mnoge zemlje se bore da zaustave širenje epidemije KOVID-19, istovremeno izbegavajući dramatičan pad ekonomske aktivnosti.

No abstract

"The joint venture", which means investment, is one of the most common forms of strategic partnerships and companies, as it is shown in the stated