No abstract

Сажетак: У процесу интеграције на светском нивоу земље имају могућност избора неколико алтернатива за сарадњу у пореској материји. Земље могу изабрати да не сарађују или могу изабрати неки облик пореске координације. Међутим, због штетне пореске конкуренције између земаља и напора међународних институција, од свих земаља у свету се захтева сагласност у погледу неког облика пореске сарадње. Ситуација у Европској унији (даље: ЕУ) је специфична. ЕУ није ни држава ни класична међународна организација, али је због њеног успешног функционисања потребан неки облик пореске сарадње. ЕУ је покушала да оствари хармонизацију пореске политике земаља чланица, али се земље чланице са тим нису сагласиле. У ЕУ су хармонизовани само посредни порези, док су непосредни порези хармонизовани до нивоа неопходног за одржавање јединственог тржишта. Управо зато правила пореске сарадње у ЕУ добијају на значају. Предмет рада јесу поступци и мере, прописани у најбитнијем инструменту пореске сарадње донет од стране институција ЕУ, као и његов развој и положај у међународном пореском праву. Директиве и уредбе о пореској сарадњи у ЕУ су "пионири" у овој материји. Оне, најчешће, постављају стандарде који су касније прихваћени од неких међународних институција-Organisation for Economic Cooperation and Development (ОЕЦД) и United Nations (ОУН). Циљ рада је да укаже на позитивне и негативне стране пореске сарадње у ЕУ. У време кризе ефикасна пореска сарадња обезбеђује веће приходе земаља, али порески обвезници и пореске администрације имају веће расходе за обављање пореске сарадње који нису правично подељени.