Сажетак: Под утицајем информационо-комуникационих технологија постепе-но се напушта концепција традиционалне школе. У тражењу одгвора на питање како да образовање постане ефикасније у друштву дигиталне ере, значајно је раз-мотрити питања примене информатичко-комуникационих технологија у процесу наставе и учења. Циљ нашег истраживања је био да се утврде ставови на ставника према концепцији ефикасне школе. Истраживање је спроведено на узорку од 1367 наставника разредне и предметне наставе, стручних сарадника (педагога/психоло-га) и директора школа у градовима Србије. У истраживању је примењена техника теренске анкете. Подаци су обрађивани коришћењем дескриптивних статистичких поступака. Резултати истраживања показују да наставници испољавају висок сте-пен слагања са тврдњама које се односе на обележја ефикасне школе. Конкретније, ефикасна школа мора бити институција сарадње и поверења у којој сви уче. У ефикасној школи мора постојати нова просторна и временска организација. Добијени налази могу представљати поуздану основу, креаторима образовних по-литика, у моделовању ефикасне школе и делотворне наставе која би сваког ученика водила до успеха према његовим индивидуалним могућностима.Кључне речи: ставови, наставник, иновације, информатизација наставног про-цеса, ефикасна школа "Васпитање [...] одговара, пре свега, друштвеним потребама. " (Dirkem, 1981, str. 44
548кретања и научно-технолошки развој. То превасходно захтева редефинисање по-стојећих вредности и улога које у васпитно-образовном процесу имају наставници и ученици. С обзиром на то да је образовање динамичан и континуиран процес, од његових кључних актера се очекује да буду отворени за иновације, док се од шко-ле очекује да буде предводник и дисеминатор иновативних знања. Овa очекивања почивају на новом схватању улоге знања као најважнијег развојног ресурса и новој улози наставника и школе као стваралаца иновативних знања. Да би се то оства-рило у времену сталних промена и брзог нарастања нових и застаревања старих знања, школа мора саму себе да мења, односно да уводи иновације у садржаје, об-лике и методе рада у организацију и вођење образовно-васпитног процеса.Под иновацијом се подразумева намерна промена, или скуп промена у циљевима, или садржајима, или у организационој структури, или у методама, тех-никама и наставним материјалима, или у свему ономе што се уноси, или је унето у систем и праксу образовања да би се тај рад побољшао и унапредио (Frankovic,1985). Према схватању Роџерса (Rogers,1971) главне одлике иновација су: релативна ко-рист (ино вација побољшава претходну праксу), компактност (усклађеност ино-вације са постојећим вредностима), сложеност (тешкоћа да се иновација разуме и примени), могућност проверавања (степен до кога се може проверити корист од иновације), могућност посматрања (степен до кога су резултати иновације видљиви за друге).Наставне иновације подразумевају прогресивне, развојне, научно утемељене промене у дидактичко-методичкој организацији наставе које се, као релативно нове, појављују у наставном процесу (Vilotijević, 2000)...
