Savremena teorija organizacije mora da uzme u obzir uticaj novih disruptivnih tehnologija na organizaciono teoretisanje i odnos između organizacionog dizajna, strukture i performansi. U radu polazimo od predpostavke da organizacije nisu uvek konsenzualne jer različiti ciljevi unutar organizacije odražavaju posebne interese i potrebe različitih steikholdera, koji mogu biti u sukobu jedni sa drugima. Blockchain tehnologije omogućavaju da se preko algoritma, dakle automatizovano, utvrdi konsenzus u decentralizovanoj mreži bez pribegavanja spoljnom autoritetu za odlučivanje i sprovođenje. Tehnologija distribuirane knjige (DLT), uz pomoć veštačke inteligencije i pametnih ugovora omogućava uspostavljanje organizacije bez menadžmenta ili zaposlenih, potpuno konstruisanu korišćenjem koda. Kao rezultat toga dobijamo decentralizovanu autonomnu organizaciju (DAO), u kojoj AI algoritmi deluju potpuno autonomno. Ovaj rad razmatra DAO kao mehanizam koji funkcioniše autonomno, automatski usaglašava interese i radikalno menja donošenje odluka unutar organizacija. Nove digitalne tehnologije i evolucija interneta upućuju nas da ispitamo kako vladajuće organizacione teorije mogu biti unapređene i promenjene u skladu sa novim tehnološkim okruženjem. Ovaj rad pokazuje kako dosadašnji pristupi organizacionoj teoriji, posebno menadžerizam kao preovlađujući pristup, nisu uvek funkcionalni i ne kooptiraju sa aktuelnim organizacionim praksama, posebno na Internetu.