The concept of sustainable development has been attracting the attention of the scientific and professional community for decades. Various researches and papers focused on the concept of sustainability, exploring it through the prism of the economic, ecological and social subsystem. In this paper, the authors focus on agriculture and its sustainability. Starting from the assumption that organic farming is a sustainable system production, the authors turn to institutional support, trying to find a link between EU agricultural policy (CAP) and the growth of areas in organic agriculture. The research showed that this kind of support system failed to play the role that was intended for it and did not lead to mass acceptance of organic agriculture everywhere. Authors on the example of Denmark, Germany and Italy show the extent to which state support has influenced the expansion of areas under this system. Also, the comparison with the US agricultural policy leads to the conclusion that support policies for organic production constructed on a one-dimensional focus of payments per unit area will not lead to the expected results in terms of further progress and development of the organic sector.

The circumstances of the Covid-19 pandemic have brought about drastic changes in all aspects of human activities, including education. The challenges faced by educators worldwide have been to arrange online classes and provide an effective and motivating learning environment. The research presented in this paper analyzes student motivation for learning English in the setting of online classes, compared to traditional (face-to-face) classes. The main aim of this paper is to identify the factors of both online and traditional classes that positively affect student motivation in order to integrate them into an effective learning environment in the future. The focus is on factors of motivation that have been significantly affected by the pandemic, including the factors of physical conditions, methods of teaching and affective and interpersonal factors. This research was conducted at the Faculty of Technology and Faculty of Agriculture, University of Novi Sad, and included 120 engineering students who attended online English language courses. A questionnaire, used as a research instrument, consisted of statements related to the impact of online vs. traditional classes on student motivation to learn English, graded on a 6-point Likert scale. The obtained results indicated that students find the use of modern technology and applications quite motivating for learning English and that a certain flexibility, referring to the physical factors, could also be integrated into traditional classes. Interpersonal factors, such as face-to-face interaction with the teacher and peers, proved to be very important for student motivation. The research also showed that online classes reduce students’ speaking anxiety, but that the issue of anxiety in both types of classes requires closer attention and should be addressed by raising student awareness of this issue and employing methods that would encourage students to participate in the classes more actively.

‘Noun + Noun’ compounds are among the most common and productive structures in modern English. Due to their complexity and potential ambiguity, they represent a challenge for English language learners, especially if such compounds are generally untypical and unproductive in the learners’ mother tongue, as the case is with the Serbian. The aim of this research is to examine how engineering students understand and translate ‘N+N’ structures in the context of English for Specific Purposes, focusing on binominal compounds and compounds with more than two constituents. The research method is the analysis of a translation test from English to Serbian. The results show that students need to receive more input about the semantic and syntactic properties of these structures and develop learning strategies that would help them to fully comprehend this type of compounds and provide their correct translations, focusing on their meaning instead of form.

In the paper, the authors analyse the organic system of agricultural production. Organic agriculture is a production system based on the principles of sustainable agriculture. Among other things, the need to integrate three basic aspects of sustainability-social, economic and environmental-is emphasized. In order to meet the economic viability organic production relies heavily on the so-called premium prices for these products. A survey of organic prices in the Republic of Serbia for the period 2012 to 2017 showed that premium prices in Serbia range from 50% to 300%, depending on the type of product and its seasonality. The authors conclude that this is in line with developed markets for organic products.

Овај рад има за циљ да укаже на специфичности социјалних мрежа мушкараца и жена, односно на разлике у њиховим структурама, као и на узроке и импликације тих разлика. Рад анализира постојање хомофилије међу половима, али ослањајући се на структурално гледиште да структуре наших мрежа зависе пре свега од прилика које имамо за друштвене интеракције, односно од композиције и динамике социјалног контекста у ком су те интеракције смештене. Представљене су разлике између дечака и девојчица у тенденцијама стварања мрежа у детињству, затим између мушкараца и жена у мрежама у одраслом добу, док је посебна пажња посвећена специфичностима у мрежама у организационом контексту, које су, услед постојања веома различитих типова веза условљених како формално прописаним тако и неформалним обрасцима интеракција, веома комплексне.Кључне речи: анализа социјалних мрежа, родне разлике, хомофилија, полна сегрегација, јаке и слабе везе. УводКључна особеност анализе социјалних мрежа је што се у фокус истраживања стављају односи међу друштвеним ентитетима, правилности које постоје код ових односа, као и њихове импликације (Wasserman and Faust, 1994: 3) а не сами актери и њихове карактеристике, укључујући и карактеристике попут рода. Према овом социолошком приступу, наша понашања и ставови, као и избори које имамо и животне одлуке које доносимо, одређени су пре свега структурама наших мрежа, односно ресурсима и могућностима које нам доносе наше везе (Wellman, 1985). Стога, да би род уопште било могуће изучавати у оквиру анализе социјалних мрежа, потребно је разликовати род као резултат друштвених интеракција у мрежи од пола као биолошке категорије 1 (Smith-Lovin and McPherson, 1993: 223). Социолошки преглед, vol. XLVIII (2014), no. 2, стр. 229-240 229 * Рад је настао као део пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије бр. 179037 Значај партиципације у друштвеним мрежама за прилагођавање евроинтеграцијским процесима. 1 Андерсен и Хајсок (Andersen and Hysock, 2009) подсећају на разлику између пола и рода: пол је биолошки идентитет особе (особа је мушко или женско), док се род односи на друштвено научена понашања и очекивања везана за један или други пол.Основно питање које се намеће при изучавању рода у оквиру мрежа је у којој мери се мреже мушкараца и жена разликују, као и питање који су узроци и импликације ових разлика. Да бисмо боље разумели узроке постојања разлика између мрежа мушкараца и жена, даћемо осврт на зачетке полне сегрегације у раном и каснијем детињству. Социјализација у детињству: хомофилија и почеци полне сегрегацијеЈедан од основних појмова незаобилазних у дискусији о родним разликама и разликама у мрежама мушкараца и жена је појам хомофилије. Хомофилија се односи на тежњу појединца да пре ствара везе са неким ко му је сличан него са неким ко му није сличан, при чему се та сличност може односити на род, расу, заједничку културу, образовање, итд. (McPherson et al., 2001). На пример, ако ће две жене у некој организацији пре постати пријатељи него мушкарац и жена, или ако ће у мултинационално...