of the public with ecological problems escalated during the last decades of the 20 th century, and it has incredibly increased during this century, as well. Ecological security is a certain contemporary phenomenon that is present in diverse organizational units. This field is full of uncertainty and risks. From the moment of realizing that ignorance of ecological threats violates personal and collective security to a considerable extent and causes long-term and often catastrophic consequences to the environment, the need for ecological enlightenment has been recognized in many modern systems. The military organizations, which are the most complex security structures, are not an exception. This paper deals with security ecological risks in the military organizational systems and it emphasizes possibilities for effective action through constructive use of achievements of the modern digital age.

potreba vojne intervencije je sredstvo spoljne i vojne politike velikih sila koje se na njih oslanjaju zavisno od sopstvenih interesa i procene uspeha. Novi izazivi i nove pretnje oličene u terorizmu zahtevaju poseban odgovor. Jedan od tih odgovora je i vojna intervencija. Prva javno proklamovana vojna intervencija protiv terorizma realizovana je u Avganistanu odmah nakon 11. septembra 2001. godine. Budućnost upotrebe vojne intervencije u borbi protiv terorizma proizilazi iz potreba preovladanja i nametanja sopstvenih interesa u međunarodnoj zajednici. Borba protiv terorizma uvek će više biti izgovor prilikom vojne intervencije, nego stvaran uzrok za intervenciju, a u skladu sa proklamovanim strateškim ciljevima onog ko je intervencionista. Dosadašnji rezultati vojne intervencije u Avganistanu ili bilo gde drugo više su doveli do destabilizacije prilika u tim državama nego rešenja krize ili javno proklamovanog cilja uništenje terorizma. Terorizam je danas, bio on posledica etničkog ili verskog ekstremizma, u središtu bezbedonosnih tenzija u svetu, a vojne intervencije i regionalni konflikti koji su motivisani tim tenzijama imaju ogroman potencijal da destabilizuju velike prostore i da stvore međunarodne oružane sukobe.

No abstract

ационална безбедност представља једно од најважнијих тема сваког народа и државе, због чега се ова област сматра јед-ном од најкомлекснијим подручјем деловања савремених држава. На-ционална инфраструктура геопросторних података (НИГП) само је једна од области која има утицај на националну безбедност. Циљ ра-да је да се укаже на значај и утицај НИГП на националну безбедност.Републици Србији потребни су подаци о простору, једнако као и дру-гим развијеним државама. Да би ти подаци били доступни морају бити си-стемски повезани у неки систем, односно мора се створити инфраструкту-ра стандардизованих података. За такве податке су, поред осталих, заин-тересовани и безбедоносни системи државе. Стварање инфраструктуре геопросторних података, у данашње време, подразумева стварање, пре свега, инфраструктуре дигиталних геопросторних података. Поред тoга, стратешко опредељење Србије је улазак у Европску унију (ЕУ), а њeне ин-ституције донеле су низ одлука, резолуција и директива које чланице тре-ба да испуне у формирању инфраструктуре геопросторних података. У процесу приступања Европској унији Република Србија мора да транспо-нује њене директиве у своје законодавство и да их примени. Кључне речи: инфраструктура геопросторних података, без-бедност, геоинформацијаУвод еопросторни подаци су саставни део нашег свакодневног живота. Може се рећи да се просторни подаци односе на све врсте података који имају про-сторну димензију. Поред положаја у простору који су одређени координатом многи просторни подаци одређени су адресом, бројем парцеле, километарском ознаком, припадношћу локалној заједници, предеоним називом итд. Сваки од тих података садржи неке описне атрибуте који су потребни не само државним институцијама, органима јавне управе већ и предузећима, грађанима или потрошачима.Једна од основних замисли формирања националне инфраструктуре геопросторних података је изградња географске -топографске -картографске базе података, односно развој географско-информационог система на националном нивоу. То подразумева и Н Г

Универзитет одбране у Београду, Војна академија азматрање појединих аспеката геотопографског обезбеђења у припреми и извођењу операција Војске представља предмет овог рада, који чине следеће целине: однос геотопографског обезбеђења и ГЕОИНТ-а, значај геотопографског обезбеђења у припреми бојишта и допринос геотопографског обезбеђења анализи терена у операцијама.Циљ рада јесте да се укаже на потребу и значај улоге геотопограф-ског обезбеђења у систематском приступу Војске Србије на извршава-њу додељених мисија и задатака. Констатујући околности и користећи се постојећом теоријом и праксом овај рад даје препоруке за разматра-ње и унапређење проблематике геотопографског обезбеђења.Оваквим приступом осавременило би се постојеће место и улога геотопографског обезбеђења на нивоу система одбране, што би до-принело вишем нивоу укупног обезбеђења и безбедности државе, што чини хипотезу рада. Кључне речи: геотопографско обезбеђење, операције војске, ГЕ-ОИНТ, анализа терена, геоинформацијаУвод риликом разматрања простора, као чиниoца у миру и рату, полази се од чи-њенице да Војска своје задатке обавља на одређеном географском простору (геопростору). У геопростору владају многе физичко-географске и друштвено-гео-графске појаве које се међусобно преплићу, условљавају и преображавају, и на тај начин утичу на обављање бројних задатака из области припрема и вођења рата. 1Информације о географском простору имају веома значајну улогу у свим војним операцијама и у тесној су вези са геотопографским обезбеђењем (ГТОб). Инфор-мација која има војни значај је кључни фактор јавно прокламоване превентивне стратегије. У вези с тим, и информације о географским чиниоцима су један од фак-тора за превентивно деловање. Такве информације све чешће се називају и геоин-формације. Тим термином могу се обухватити све информације о географским чи-ниоцима које имају значај за припрему и вођење рата.