SažetakDobro poznavanje antropoloških karakteristika sportista koji postižu vrhunske rezultate mogu biti orijentir i putokaz u kom pravcu treba usmeriti selekciju i trenažni proces. Različite sportske discipline određuju razvoj različitih antropoloških karakteristika, te bi za svaki sport trebalo definisati njihove standarde. Antropološke karakteristike su podložne vremenskim promenama, usled čega standardi imaju vremensku ograničenost.Cilj istraživanja je da se izvrši komparativna analiza morfoloških karakteristika dve generacije fudbalera.Uzorak ispitanika čine 54 fudbalera uzrasta 23.74 godina, članova FK "Vojvodina" iz Novog Sada, koji su podeljeni u dve grupe. Prvu grupu čini 26 fudbalera uzrasta 24.57±2.55 godina iz sezone 2004/2005, dok drugu grupu čini 28 fudbalera uzrasta 22.96±2.86 godina iz sezone 2010/2011. Uzorak mera za procenu morfoloških karakteristika čine: telesna visina, telesna masa, idealna telesna masa, mišićna komponenta i masna komponenta.Prva grupa fudbalera ima veće vrednosti telesne visine, idealne telesne mase i mišićne komponente, a manje vrednosti telesne mase i značajno manje vrednosti masne komponente.Ključne reči: morfološke karakteristike, fudbaleri. UvodDobro poznavanje antropoloških karakteristika sportista koji postižu vrhunske rezultate mogu biti orijentir i putokaz u kom pravcu treba usmeriti selekciju i trenažni proces. Različite sportske discipline određuju razvoj različitih antropoloških karakteristika, te bi za svaki sport trebalo definisati njihove standarde. Antropološke karakteristike su podložne vremenskim promenama, usled čega standardi imaju vremensku ograničenost. Praksa je pokazala, a i mnogi autori u svojim istraživanjima, da morfološke karakteristike sportista mogu uticati na uspešnost u postizanju sportskih rezultata (Popović i sar., 2009).Ranijim istraživanjima je utvrđeno da je potrebno minimum šest godina pripreme (treninga) da bi kumulativni efekat treninga doveo do prirasta pokazatelja bioenergetskih funkcija značajnih za uspeh u sportu (Astrand i sar., 1977;Brdarić, 1994). Dečaci obično počinju sa sistematskim treniranjem fudbalske igre u vrlo ranom uzrastu, te u 23-24. godini života imaju sportski staž koji je često i duži od 10 godina. Prateći uzrasne dijapazone po zonama postizanja vrhunskih rezultata prema godinama starosti kod učesnika Olimpijskih igara, utvrđeno je da fudbaleri prve bolje rezultate ostvaruju u uzrastu 20-23 godine, dok se maksimalni sportski rezultati postižu u periodu 24-28 godina života (Lenert, 1978).

1Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Novi Sad 2 Sportska akademija, Beograd ApstraktPoznavanje strukture pojedinih antropoloških sposobnosti i karakteristika sportista, samim tim i njihov razvoj, predstavlja osnovni uslov za uspešno upravljanje procesom sportskog treninga. Cilj istraživanja je utvrđivanje mase i volumena tela mladih fudbalera. Uzorak ispitanika čini ukupno 120 fudbalera različitih uzrasnih kategorija FK "Vojvodina", i to: mlađi pioniri (11.5±0.5 godina) -30 ispitanika, stariji pioniri (13.5±0.5 godina) -30 ispitanika, kadeti (15.5±0.5 godina) -30 ispitanika i omladinci (17.5±0.5 godina) -30 ispitanika. Za procenu mase i volumena tela izmereni su: telesna masa, obim natkolenice, obim potkolenice, obim grudi, obim trbuha, kožni nabor trbuha i kožni nabor nadlaktice. Testiranje značajnosti razlika između fudbalera različitih uzrasnih kategorija, kao i odstupanje od očekivanih vrednosti izračunato je pomoću t-testa i univarijantne analize varijanse (ANOVA).Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da prosečni rezultati pokazuju opštu tendenciju povećanja rezultata mera mase i volumena tela tretiranih u ovom istraživanju od mlađih ka starijim uzrasnim kategorijama. Mere varijabilnosti ukazuju na to da su omladinci najhomogeniji u tretiranim merama mase i volumena tela, dok su stariji pioniri najheterogeniji.Ključne reči: masa tela, volumen tela, mladi fudbaleri. UvodObimske karakteristike su pokazatelji voluminoznosti tela. One ukazuju na fizički razvoj, razvijenost skeleta, mišićnu i masnu masu kao i funkcionalno stanje organizma. Sa masom tela su u pozitivnoj korelaciji, te njihove vrednosti mogu značajno varirati u pojedinim etapama rasta i razvoja. Kožni nabori mogu indirektno ukazati na volumen tela, jer predstavljaju dobar pokazatelj rezervi energije u organizmu, s obzirom da je oko 60% ukupne masti raspoređeno potkožno.Ispitujući telesne obime u postpubertetskom uzrastu (17 i 18 godina) u Novom Sadu, uočeno je da su telesni obimi veći kod mladića, izuzev obima butine, i da ne postoje značajne razlike u telesnim obimima prema uzrastu kod oba pola (Božić-Krstić, 1984