Today's pictures of Belgrade are not much different from late-nineteenth-century descriptions: messy streets, uncompleted infrastructure projects, lack of coordinated urban plans and strategies. No doubt all of this shows that the weak Serbian society never raised sufficient funds to invest in a glamorous-looking capital city. The most frequent excuse to justify the poor-looking conditions of the national capital has been found in the nation's struggle to fulfill an uncompleted project for national unification. For more than two centuries, the modern Serbian elite has remained unsatisfied with current national boundaries. This paper will address the question of how those unfulfilled national aspirations can be detected in the urban fabric of Belgrade.

Универзитет у Нишу, Педагошки факултет у Врању Стручни рад Наставни предмети у програмима педагошких (учитељских) факултета у Србији у функцији развијања комуникативних језичких компетенција будућих учитеља-преглед и анализа-Резиме: У раду истражујемо колико су у програмима педагошких/учитељских факултета у Србији заступљени предмети који садржајима омогућују даље развијање језичких и комуникативних компетенција студената из области српског као матерњег и службеног језика, и енглеског као страног језика. Компаративна анализа почива на броју заступљених предмета, фонду часова, као и броју кредита, на основу чега се може сагледати удео одређене групе предмета, било обавезних или изборних. Добијени подаци показују да се, упркос неуједначености у заступљености предмета који се тичу српског језика и књижевности, њихов број повећава са годинама студија (мада не на свим факултетима); када је реч о предметима који се односе на енглески језик, број обавезних предмета се смањује са годинама студија; посебно је алармантно стање када је реч о предметима којима се развијају вештине комуницирања, јер један или ниједан предмет није довољан да се студенти оспособе за успостављање успешне комуникације са васпитаницима. У складу са тим, при наредној акредитацији студијских програма заслужено место треба дати предметима који се тичу српског језика као матерњег и службеног у Републици Србији, енглеског као првог страног језика, али и предметима који се тичу комуникативних језичких вештина.

No abstract

No abstract

U članku se vodi polemika s tekstom Dragiše Vasića objavljenom u prethodnom broju Tokova istorije. Analizira se metodologija koju Vasić koristi, izvori na kojima je zasnovao svoje teze, argumentacija koja se koristi, literatura na koju se autor poziva. Posebna pažnja je poklonjenja završnom delu njegovog teksta, koji je ocenjen kao politički pamflet nedostojan naučnog časopisa.