No abstract

Gender, age and education differences in food consumption within a region: Case studies of Belgrade and Novi Sad (Serbia) Special issue-Franciscean cadaster as a source of studying landscape changes Matej GABROVEC, Ivan BIČÍK, Blaž KOMAC Land registers as a source of studying long-term land-use changes Ivan BIČÍK, Matej GABROVEC, Lucie KUPKOVÁ Long-term land-use changes: A comparison between Czechia and Slovenia Lucie KUPKOVÁ, Ivan BIČÍK, Zdeněk BOUDNÝ Long-term land-use / land-cover changes in Czech border regions Drago KLADNIK, Matjaž GERŠIČ, Primož PIPAN, Manca VOLK BAHUN Land-use changes in Slovenian terraced landscapes Daniela RIBEIRO, Mateja ŠMID HRIBAR Assessment of land-use changes and their impacts on ecosystem services in two Slovenian rural landscapes Mojca FOŠKI, Alma ZAVODNIK LAMOVŠEK Monitoring land-use change using selected indices

Универзитет у Београду, Факултет безбедности лиматске промене, као један од највећих изазова са којим се суо-чава савремено друштво, већ дуже време не престају да заоку-пљају пажњу, како политичке, тако и научне јавности. Варијабилност по-следица климатских промена, као и њихови ефекти на животну средину и човечанство, налазе се на агенди већине међународних скупова, а диску-сије о могућим стратегијама за редукцију њиховог утицаја воде се, како на националном, тако и на међународном нивоу. Ипак, већина оваквих дискусија ограничавала се претежно на ефекте које климатске промене изазивају у животној средини и, у оквиру тога, на ефекте које такве про-мене могу имати на живот људи у смислу доступности основних намир-ница и ресурса. Прошло је доста времена док разматрање последица климатских промена није изашло из оквира студија заштите животне сре-дине, а у последњих неколико година посебно је евидентан пораст све-сти о утицају климатских промена на организовање и функционисање на-ционалне одбране, посебно у развијеним земљама. Промењена природа претњи поставља пред систем одбране високе стандарде у погледу ка-пацитета и способности за ефикасан одговор на њих, а чињеница да кли-матске промене погађају различите сегменте људске цивилизације, што у крајњој линији има утицаја на испуњавање мисије одбране, нужно на-меће потребу да се овој проблематици убудуће посвети више пажње. За-то, овај рад има за циљ да, разматрањем неких од доминантних трендо-ва у кретању климатских промена, анализира њихов утицај на функцио-нисање одбране у промењеним амбијенталним условима.Кључне речи: климатске промене, одбрана, конфликти, ванредне ситуације, безбедност Увод дејом да климатске промене представљају озбиљну претњу за националну безбедност и одбрану држава широм света углавном су се бавили активи-сти за заштиту животне средине и стручњаци из те области. Међутим, у последње

Криминалистичко-полицијска академија, Београд Јасмина Гачић и Владимир Јаковљевић Универзитет у Београду, Факултет безбедности умски пожари представљају једну од најзначајнијих опасности савремене цивилизације чије проучавање захтева сложен, свеобухватан и мултидисциплинаран приступ. Последице шумских пожара често су разорне по живот, здравље и имовину људи, али и по безбедност државе и читаве међуародне заједнице. У том смислу, ради ефикасније заштите и спречавања озбиљног поремећаја функционисања друштва, односно великих људских, материјалних и еколошких губитака који превазилазе способност погођеног друштва да се избори са ситуацијом, односно стањем природне катастрофе, потребно је свеобухватно истражити наведени природни феномен. У овом чланку тумаче се и објашњавају форма, последице, временски и геопросторни распоред испољавања шумских пожара. Користећи међународну базу података о природним катастрофама Центра за истраживање епидемиологије катастрофа (CRED) са седиштем у Бриселу, уз подршку програма за статистичку анализу (SPSS) и метода тематске картографије, покушали смо да укажемо на број, трендове, последице, временску и геопросторну дистрибуцију шумских пожара у периоду од 1900. до 2013. године, као и на потребу адекватног одговора друштва на ту врсту природне катастрофе.Кључне речи: безбедност, ванредне ситуације, природне катастрофе, шумски пожари, статистичка анализа Увод риродне катастрофе представљају неодређени термин, који често изазива озбиљне научне полемике и дискусије. Његово често мешање са терминима као што су природне опасности, природни ванредни догађаји, природне ванредне ситуације и кризе само су једна димензија таквих спорења (Mlađan i Cvetković 2013, 105) Једна од најпризнатијих и свеобухватних дефиниција природних катастрофа јесте Фрицова дефиниција која указује на четири кључна својства. Према њој, природне катастрофе су: ,,а) догађаји који могу бити одређени у времену и простору, који врше б) утицај на ц) друштвене јединице, а друштвене јединице, заузврат, Ш П

he subject of quantitative research was examination of relationship between the level of religiousness and perception of citizen's flood disaster preparedness. The aim of such research was a scientific explanation of relationships of these characteristics and the perception. Bearing in mind all local communities in Serbia, where floods occurred or there is a high risk of flooding, the sample including 19 of 150 municipalities and 23 towns was randomly selected,, as well as the city of Belgrade, where 2,500 persons were surveyed in 2015. The research included the following communities: Obrenovac, Šabac, Kruševac, Kragujevac, Sremska Mitrovica, Priboj, Batočina, Svilajnac, Lapovo, Paraćin, Smederevska Palanka, Jaša Tomić, Loznica, Bajina Bašta, Smederevo, Novi Sad, Kraljevo, Rekovac and Užice. The research of selected communities was undertaken in the areas which were most affected in relation to the amount of water or potential risk of flooding. The survey used strategy of testing in households with the use of a multistage random sample. The parts in the administrative headquarters, which were threatened by hundred-year-old water or a potential risk of high water were determined in the first stage. In the second stage streets and their parts were established, and in the third stage the households in which the survey was conducted were determined. The number of households was coordinated with the size of the community. The fourth stage of sampling referred to the procedure of respondent selection within previously defined household. The respondent selection was conducted using a random sampling method on the adult household members, who were present at the time of the survey. The results indicate that there is a statistically significant correlation level of religiosity with perception in terms of citizens' preparedness to respond. The research results can contribute to the improvement of citizens' preparedness to respond to such events and can be used to develop the strategy for enhancement of the level of citizens' preparedness to respond.