During the historical development of didactic theory and teaching practice, numerous systems have been developed to determine the structure of work in teaching. The term system is a word of Greek origin and means attitude or order. Today, the term system is defined in different ways. It is defined as a set of elements whose mutual relations are based on certain laws or principles. The term didactics is also of Greek origin and originally means teaching, today we know that didactics is the science of teaching. There is no consensus in the didactic literature on what is meant by the term didactic or teaching system. The reason for that is that there are several divisions and explanations, because in the past period various didactic systems have been developed which determined the structure of work in teaching. Today, by teaching system we mean a shaped and designed way of organizing learning in teaching. Teaching systems are among the basic didactic issues and are the result of studying didactic theory and teaching practice. It is almost impossible to imagine a formal educational process without the application of modern educational technologies, which increasingly imply the intensive application of information and communication technologies and media. In this paper we will look at the very beginning of teaching and the traditional system of teaching in didactic theory.

Универзитет у Приштини-Косовској Митровици Учитељски факултет у Призрену-Лепосавићу ФОРМИРАЊЕ КОМПЕТЕНЦИЈА ЗА ИНТЕРКУЛТУРАЛНУ КОМУНИКАЦИЈУ У ПРОЦЕСУ ОБРАЗОВАЊА Сажетак: Савремено доба, прожето глобализмом, чини се више него икада намеће потребу за интеркултуралном комуникацијом. Она подразумева интеракције између припадника различитих нација у чијој је основи разумевање и прихватање културалних различитости. Информациони развој и заступљеност интернета омогућава људима са различитих делова планете да комуницирају и размењују своја искуства, доживљаје, ставове, различите одлике. Али, оваква комуникација подразумева и развијене компетенције за разумевање својих културолошких одлика и њихово повезивање са одликама припадника других култура, а у циљу стварања новог интегрисаног система вредности који је заснован на узајамном поштовању. У развоју ових компетенција посебно место припада образовном процесу.

Education is of inestimable importance for a person. The process of education implies the acquisition of knowledge and acquisition of skills and habits for developing abilities, forming a view of the world, as well as nurturing work on self-learning. However, there are also students with special educational needs who need to be included in the educational process. Inclusion is a new model of organized teaching and learning that implies not only the inclusion of children with disabilities in the regular educational system, but also the inclusion of the child in the social life of the community at all levels. Within the model of inclusive teaching, the rights of every child to education have been recognized and conditions have been created for the realization of that right. The sources of legal regulations on which inclusive education relies can be found in internationally ratified documents and documents of a national character that relate in whole or in part to inclusion. Having in mind the topicality of this problem and its application in the education system, inclusive education should be the subject of further research in our environment, because previous research has mainly focused on examining attitudes towards children with disabilities in inclusive education.

No abstract

Гњиланска Женска подружина била jе хуманитарнo-образовна организација, која је деловала са прекидима  од 1914. до 1941. године на просторима Гњилана и њене околине. На скупу одржаног 02.03.1914. у Гњилану истовремено основана је Гњиланска Женска подружина и њена Раденичка женска школа. Основни циљ, а уједно и разлог због кога  су формиране, био је да ради, пре свега, на образовном, хуманом, али и на националном и привредном пољу. Рад Подружине највећим делом везивао се за стручно образовање и васпитање женске деце, рад школе, управљање, финансирање, добротворну и хуманитарну делатност. Имајући у виду да је материјално – финансијска помоћ од стране државе била недовољна, подружина је прикупљала прилоге у виду новца и производа од својих чланица, родитеља као и од грађанства. Такође, поменута подружина је организовала приредбе и забаве одакле је приход ишао за потребе и издржавање саме школе. Ученице које су завршавале ове  школе, имале су могућност да са успехом обављају занатске послове и да самим тим буду напредније у доприносу формирања новог, модерног друштва.