Najveću zahvalnost dugujem upravo mom mentoru, dr Dragani Filipović, koja me je uvela u metode naučnog rada i tokom godina usmeravala u profesionalnom razvoju. Hvala na prenetom znanju, stručnom vođenju, kao i na svim sugestijama i smernicama koje su me formirale kao istraživača.Veliko hvala za svo utrošeno vreme, savete i konstruktivne kritike koje su dovele do krajnjeg oblikovanja ove teze. Dr Nadeždi Nedeljković se zahvaljujem na ukazanom poverenju i korisnim savetima tokom doktorskih studija.Dr Siniši Đuraševiću se zahvaljujem na savetima i pomoći oko interpretacije pojedinih rezultata. Dr Snežani Pajović veliko hvala na omogućenim uslovima za eksperimentalni rad.Neizmerno hvala porodici i prijateljima, na svemu kroz šta su prošli zajedno sa mnom, na ljubavi i smehu, čineći da sve, pa i ova disertacija, dobije sasvim novu dimenziju. . REZIME Molekularni mehanizmi regulacije antioksidativnih enzima u mozgu i jetri akutno i/ili hronično stresiranih pacovaAktivacija hipolamo-hipofizo-adrenalne (HHA) ose predstavlja jedan od odgovora organizma na izlaganje stresnim uslovima. Dok aktivacija HHA ose uzrokovana kratkotrajnim stresorima ima adaptivni karakter, hroničan stres može dovesti do brojnih patoloških promena među kojima su i poremećaji raspoloženja. Uzrok deregulacije HHA ose u stresnim uslovima još uvek nije u potpunosti utvrđen, a smatra se da može biti povezan sa i pojavom oksidativnog stresa. Stoga je ispitana i okarakterisana aktivnost HHA ose, merenjem koncentracije kortikosterona (CORT) kao markera stresnog odgovora, kao i mehanizmi regulacije antioksidativnih enzima CuZnSOD iMnSOD, kao biomarkera oksidativnog stresa, u uslovima akutnog, hroničnog i kombinovanog stresa u hipokampusu i prečeonoj kori mozga i jetri mužjaka pacova Wistar soja. Cilj ove teze je bio bolje razumevanje biohemijskih i molekularnih mehanizama delovanja antioksidativnih enzima u moždanim strukturama i jetri pacova nakon izlaganja 21-dnevnoj socijalnoj izolaciji, koja predstavlja jedan od životinjskih modela depresije. Akutno izlaganje imobilizaciji ili niskoj temperaturi u trajanju od 2 sata korišćeno je kao pokazatelj "normalnog" odgovora na stres, dok je kombinacija hroničnog i akutnog stresa služila kao potvrda maladaptivnog efekta hroničnog stresa.Rezultati istraživanja su pokazali povećanu koncentraciju CORT-a u serumu životinja izloženih akutnim stresorima, dok su kod životinja izlaganih hroničnoj socijalnoj izolaciji vrednosti ostale nepromenjene. Međutim, značajno niža koncentracija CORT-a između životinja koje su izlagane kombinovanom i odgovarajućem akutnom stresu ukazala je na poremećaj u regulaciji HHA ose koji je izazvana hroničnom socijalnom izolacijom, a što je rezultovalo u neadekvatnm odgovoru na nove stresne situacije.Akutni stres imobilizacije doveo je do povećanja ekspresije MnSOD proteina u mitohondrijama obe moždane strukture, dok je kod životinja akutno izlaganih niskoj temperaturi ili hroničnom stresu izolacije nivo ovog proteina ostao nepromenjen. Međutim, aktivnostiCuZnSOD i MnSOD-a u prečeonoj kori n...