UVODCilj rada je da ilustruje infrastrukturu kvaliteta geodetskih merenja, dobijenih na osnovu opažanja globalnim sistemom pozicioniranja (Global Positioning System -GPS). Naime, u oblasti satelitske geodezije oseća se nedostatak onih aspekata osiguranja i kontrole kvaliteta merenja koji su u slučaju terestričkih metoda relativno dobro poznati.Zadatak je da se ispita stabilnost frekvencije oscilatora GPS prijemnika. Izvršeno je višegodišnje posmatranje ponašanja frekvencije oscilovanja, ne bi li se uočio određeni trend starenja kvarcnog oscilatora. Ujedno, rezultati dobijeni višegodišnjim etaloniranjem jednog te istog GPS prijemnika mogu pokazati i postojanost primenjene metode, odnosno obezbediti poverenje u krajnji rezultat etaloniranja. Istraživanje karakteristika GPS prijemnika zasnovano je na metodama i modelima laboratorijskih merenja i terenskih eksperimenata, čije su kompetencije potvrđene od strane nacionalnog tela za akreditaciju (Akreditaciono telo Srbije -ATS), a definisane i primenjene od strane akreditovane laboratorije za etaloniranje.Uz ova dva primarna cilja, kroz teorijski i praktični deo celokupnog rada iskristalisana je uloga, značaj i delovanje svake komponente infrastrukture kvaliteta ponaosob. GLOBALNI SISTEM POZICIONIRANJA U GEODEZIJI I KARAKTERISTIČNE GRUPE GREŠAKAGlobalni sistem pozicioniranja razvijen je od strane američkog Ministarstva odbrane (Department of Defense -DoD). U početku GPS je isključivo korišćen za vojne svrhe, a kasnije je stavljen na raspolaganje za civilnu upotrebu.U razvoju jednog ovakvog sistema, težilo se da budu ispoštovana sledeća tri aspekta:1. Obezbediti korisniku sposobnost određivanja pozicije, brzine i vremena, nezavisno od toga da li je korisnički interfejs mobilan ili pasivan (u stanju kretanja ili mirovanja);2. Obezbediti 3D pozicioniranje, sa visokim stepenom tačnosti i preciznosti, nezavisno od spoljnih vremenskih uslova; 3. Obezbediti visokokvalitetnu i korisnu civilnu upotrebu.Ubrzan razvoj satelitskih navigacionih sistema doneo je revoluciju, kako u mnogim oblastima društvenih delatnosti, tako i u oblasti geodezije. Danas se gotovo svaki zadatak u inžinjerstvu može realizovati primenom satelitskih navigacionih sistema. GPS ima široku primenu u pozicioniranju i navigaciji na kopnu, moru i u vazduhu, zatim u oblasti premera, kartografije, geografskih informacionih sistema, u praćenju pomeranja Zemljine kore, određivanju tačnog vremena i slično. Globalni pozicioni sistem sastoji se od tri ključna segmenta [1], [2]: 1) kosmički, 2) kontrolni i 3) korisnički.