Twin to twin transfusion sindrom (TTTTS) se javlja u oko 10% svih monohorionskih blizanačkih trudnoća, i ako ne bude prepoznat i adekvatno tretiran, povezan je sa visokom stopom morbiditeta i mortaliteta. Transfusija krvi iz jednog ploda (donor) ka drugom (recipijent) preko placentnih vaskularnih anastomoza je u osnovi čitave etiologije TTTTS. Blizanac donor postaje hipovolemičan i oliguričan, sa razvojem oligohidroamniona i visokim stepenom restrikcije u rastu, dok je blizanac recipijent hipervolemičan sa mogućim razvojem hidropsa, poliuričan, sa prisutnim polihidamnionom. TTTTS se može tretirati medikamentozno, serijskim amniocentezama (bilo da uključuju samo amnioderivaciju ili su kombinovane sa septostomijama), fetoskopskim laserkoagulacijom komunikacijskih krvnih sudova ili selektivnim feticidom. Obrazloženje za smanjenje velike količine amnionske tečnosti je u prevenciju preterminskog porođaja zbog prerastegnutosti uterusa uzrokovanog polihidramnionom i da poboljša fetalnu cirkulaciju redukujući pritisak na horionsku ploču. Sa druge strane cilj laser terapije je da okluzijom vaskularnih anastomoza prekinu međublizanačku razmenu krvi. Pokazalo se da je laserska terapija povezana sa povećanjem stepena preživljavanja i redukcijim neuroloških komplikacija u komparaciji sa amnioredukcijom. Ali ova vrsta tretmana je rezervisana za visoko specijalizovane zstanove sa obučenim kadrovima, tako da serijska primena amniocenteza ostaje metoda koja je za sada u širokoj primeni. Optimalna terapija trudnoća komplikovanih TTTTS je još uvek kontroverzna. Ključne reči: amniocenteza, septostomija, amnioredukcija, selektivni feticid, fetalno i neonatalno preživljavanje, laserska terapija, neurološki morbiditet, twin to twin transfuion sindrom

1 Klinika za Ginekologiju i Akušerstvo -Medicinski fakultet, Univerziteta u Prištini 1 Klinika za Pedijatriju -Medicinski fakultet, Univerziteta u Prištini Twin to twin transfusion sindrom (TTTTS) je patološko stanje gde blizanac donor "krvari" u cirkulaciju fetusa recipijenta preko abnormalnih interblizanačkim placentnih anastomoza. Blizanac donor postaje anemičan, hipovolemičan, zaostaje u rastu i kao posledicu ima smanjenu urinarnu produkciju. Kako funkcija gutanja amnionske tečnosti nije oštećena, volumen plodove vode se progresivno smanjuje. Blizanac recipijent postaje hipervolemičan i policitemičan. Višak cirkulišuće krvi i nemogućnost adekvatne eliminacije nekada može da dovede do pojave hidropsa u težim slučajevima. Povećana urinarna produkcija recipijenta vodi pojavi polihidroamniona i prekomernoj distenziji amnionskog kavuma, kompresije i smanjnje perfuzije donora. Redukcija amnionske tečnosti kod donora rezultuje fiksacijom donora uz zid uterusa (najčešće prednji zid), (Slika 1.) (stanje nazvano stuck twin) 1,36.Ključne reči: trudnoća, blizanci, zigocitet, horionicitet, placentni poremećaji, ultrazvuk, TTTTS, fetalni kardioločki poremećaji, pridruženi sindromi UVOD PATOFIZIOLOGIJA TTTTS -ANATOMSKA OSNOVA Već je rečeno da patofiziologija TTTTS nije u potpunosti jasna, uglavnom zbog toga što ne postoji odgovarajući animalni model, a humani fetus nije lako dostupan za invazivni monitoring, ili radiološka ispitivanja. Ex-vivo studije sa injiciranim bojama, pokazale su da skoro sve monohorionaske (MC) placente imaju vaskularne anastomoze [2]. Zbog toga je interblizanačka transfuzija praktično standardna u MC trudnoćama. Ovo je potvrđeno u in-vivo studijama ispitivanjima markera kao što su eritrociti, pankuronijum i kontrasni agensi, koji su ubrizgani jednom blizancu, da bi prošli u drugog [3]. Postoje tri tipa placentalnih anastomoza: arterio-arterijske (AAA), veno-venske (VVA) i arterio-venske (AVA). Razlikovanje ovih anastomoza moguće je samo makroskopski, praćen-jem u nazad ovih krvnih sudova, sve do insercije pupčanika, a arterije obične leže povrh placentnih vena. Zona susreta dve cirkulacije zove se vascular equator i mada je ovo spoj placentnih diskova, nije uvek na sredini zajedničke mase, a međublizanačke membrane ne leže uvek preko ove površine, već mogu biti na bilo kojoj strani. Očekuje se da se anastomoze vide na vaskularnom ekvatoru. Arterio-arterijske i veno-venske su površne anastomoze, koje se u celini pružaju duž horionske ploče. One su sposobne za bidirekcioni protok, zavisno od promena u inače sličnim osnovnim hidrostatskim pritiscima. Za razliku od njih, duboke arterio-venske anastomoze posreduju unidirekcioni protok od jednog blizanca do drugog, ali nisu striktne anastomoze, jer ne bajpasiraju (do not bypass) kapilarnu cirkulaciju. Arterija jednog blizanca ulazi u placentalni kotiledon horionske ploče i formira uobičajeno vilusno kapilarno ležište, ali korespondirajuća vena, koja se nalazi blizu arterije, drenira se u drugog blizanca. Arterio-venske anastomoze su prisutne kod gotovo s...