No abstract

No abstract

1 Проф. др сц. мед. Љиљна Кулић, Висока медицинска школа струковних студија "Милутин Миланковић", Београд. 2 Страхиња Кулић, дипл. eк. 3 Проф. др сц. мед. Гордана Арсић -Комљеновић, Висока медицинска школа струковних студија "Милутин Миланковић", Београд. 4 Проф. др сц. мед. Христо Анђелски, Висока медицинска школа струковних студија "Милутин Миланковић", Београд. 5 Др Мирјана Шијан -Гобељић, Висока медицинска школа струковних студија "Милутин Миланковић", Београд. 6 Др Марија Јовановић, Агенција за лекове, Београд. 7 Татјана Чикара, Висока медицинска школа струковних студија "Милутин Миланковић", Београд. Сажетак Комуникација је процес преношења инфо рмација и значења, од једне до друге особе, путем разумљивих симбола или сигнала, односно један вид симболичке инте ракције која може бити вербална и невербална. Медицинска сестра је, с обзиром на природу посла, непрекидно у ситуа цији да комуницира са болесником и ње говом породицом. Комуникација са боле сником и његовом породицом мора бити одго варајућа, јер уколико је она добра, може се много више постићи у нези и лечењу. Ме ди цинска сестра је дужна да обезбеди да њена комуникација буде одговарајућа како не би дошло до нежељених проблема и непотребних конфликата. Постоје разли чити видови комуникације које треба разли ковати, који могу бити задовољавајући и незадовољавајући. Постоје следећи видови комуникације: лажна комуникација, једно смерна комуникација, реактивна ко му ни кација, двосмерна комуникација и др. Пре преке у комуникацији су све појаве које спре чавају успешно разумевање поруке. По стоји велики број препрека у кому ни кaцији, а неке од њих које се чешће срећу су: ути цај културе и наслеђа, бука, лични став, перце пција и порука. SummaryCommunication is a process by which the information and meaning are transmitted from one to another person in the form of comprehensible symbols or signs; it is an aspect of symbolic interaction, either verbal or nonverbal. According to the nature of the nursing profession, a nurse is continuously obliged to communicate with a patient and his family. The communication between the nurse and the patient and his family has to be conducted in an appropriate manner since the good quality of communication contributes to the success of the health care and treatment. It is compulsory for the nurse to provide the appropriate level of communication and to avoid unnecessary problems and conflicts. There are various aspects of communication to be distinguished, some of which are satisfactory and others unsatisfactory. There are the following aspects of communication: false communication, unidirectional communication, reactive communication, twoway communication, etc. Communication obstacles are all those issues preventing the adequate understanding of the message. There are a great number of communication obstacles, and some most frequently occurring are the impact of culture and heritage, noise, personal attitude, perception, and the message itself.

No abstract

Медицинска сестра у свом свакодневном раду треба да обрати пажњу на све проблеме који су везани за старост, а посебно на психосоцијалне проблеме старих особа и субјективно доживљавање промена у старости или болести. Због промена које настају у старости, код већине старих особа долази до редукције способности комуникације због поремећаја и слабљења концентрације, слабијег памћења, апатије, безвољности, нервозе, агресивности, слабљења слуха, слабљења вида и др. Комуникација са популацијом старих је сложен процес и захтева стручност и обученост медицинских сестара. Комуникацијске вештине медицинске сестре у раду са старим особама се односе на слушање, говор, опажање, игнорисање неадекватног понашања старих, флексибилност, поштовање и прихватање, подстицање независности, стрпљење и др. Треба да постоји посебна вештина и едукација када се ради о комуникацији са неким групама старих особа као што су старе особе оштећеног слуха, оштећеног вида, когнитивно ограничене старе особе, депресивне старе особе. Да би комуникација била успешна, неопходно је активно учешће старих особа и едукација оних који са њима комуницирају: лекара, медицинских сестара, чланова њихових породица и чланова шире друштвене заједнице. Немогуће је или веома тешко остварити бригу за популацију старих особа уколико није остварена одговарајућа комуникација.