Sažetak Uvod: Neuropatski bol je primarno prouzrokovan oštećenjem ili disfunkcijom perifernog ili centralnog nervnog sistema. Centralni tip neuropatskog bola najčešće podrazumeva talamički bolni sindrom, bol povezan sa multiplom sklerozom, bol nakon cerebrovaskularnog insulta i povrede kičmene moždine. Nakon povrede kičmene moždine, kod oko 60% pacijenata dolazi do nastanka neuropatskog bola, koji zahteva dugotrajno lečenje i veliko socio-ekonomsko angažovanje jedne društvene zajednice. Prikaz slučaja: Muškarac star 56 godina, prethodno zdrav, pregledan je u Kabinetu za terapiju bola Kliničkog centra Srbije zbog bolova u nogama i osećaja stezanja u predelu trupa. Bol je prisutan u mirovanju, a pogoršava se prilikom kretanja, jakog intenziteta 7/10 prema NRS. Tokom 2008. godine, prilikom skoka u bazen, došlo je do nastanka kompersivne frakture C7 pršljenskog tela i posledične kvadriplegije. Operisan je, podvrgnut intenzivnom fizikalnom tretmanu, nakon čega se u potpunosti oporavila motorna funkcija ruku sa delimičnim senzornim deficitom. Detaljnim neurološkim pregledom je utvrđeno prisustvo neuropatskog bola u predelu trupa, sa najizraženijim simptomima hiperalgezije, disestezije i hiperpatije u predelu T4-L1 dermatoma, uz minimalno očuvan senzibilitet. Samo je transdermalna primena fentanila imala pozitivan terapijski efekat, sa tendencijom povećanja doze, ali sa perzistiranjem bezbolnog osećaja stezanja. Takođe, primenjena je infuzija kombinacije lidokaina i ketamina, sa privremeno dobrim terapijskim učinkom. Sada, pacijent i dalje bol kupira transdermalnim fentanilom, baklofen tabletama i fizikalnim tretmanom. Diskusija: Lečenje neuropatskog bola predstavlja veliko socio-ekonomsko opterećenje i za razvijene države, zbog toga što ne postoji dobar dugotrajan terapijski učinak konvencionalne farmakoterapije. Terapija neuromo-Sumarry

Sažetak UvodS obzirom na to da je akutni bol praiskonski zaštit-ni simptom, a da je hronični bol označen kao bolest savremenog čoveka, zbrinjavanje obe vrste bola, prema Montrealskoj deklaraciji, predstavlja osnovno pravo svakog čoveka i etički imperativ 1 . U eri dobro razvijene farmaceutske industrije, postoji ogroman pritisak društva za proizvodnju novih grupa farmakoloških sredstava u cilju tretiranja bolnih stanja.Osnovna mana novih grupa lekova je nedovoljno poznati spektar neželjenih dejstava, koji se otkriva nakon dovoljno duge upotrebe u praksi. Kako navodi Pharmacy Times iz 2011. godine 2 , za dobijanje odobrenja od Federal drug administration (FDA) za plasiranje novog leka na tržište, potrebno je ogromno finansijsko ulaganje i prelazak dugog puta u sprovođenju pretkliničkih i kliničkih istraživanja. Na primer, 1996. godine, 53% podnetih zahteva za sprovođenje kliničkog istraživanja bilo je odobreno od strane FDA, za razliku od 19% zahteva koliko je bilo podržano 2009. godine 3 . Taj trend se i dalje održava. Ono što je preporuka ovih autora je da se stari, već dobro poznati farmakološki profil lekova proširi novim indikacionim područjem (eng. prepurposing) i da se poznate farmakokinetske i farmakodinamske osobine iskoriste za unapređenje formulacije leka (eng. preformulation). Kroz navedena dva procesa, prolaze neki od najmoćnih medikamenata iz palete multimodalnog pristupa terapiji bola.Kako navode Wu i saradnici, multimodalni pristup lečenju akutnog postoperativnog bola, koji obuhvata i upotrebu modulatora bola, terapijski je pristup koji bi poboljšao kontrolu bola i smanjio potrebu za primenom opioida 4 . Međutim, problematika koju ističu ovi autori se odnosi na širok dijapazon primenjenih doza istog leka, kombinaciju različitih tehnika u različitoj vrsti hirurgije, a sve to ne stvara podlogu za formiranje jednog konzistentnog zaključka. Nasuprot ovom podatku, u tertmanu hroničnog nemalignog bola, primena multimodalnog pristupa i modulatora bola je neophodan terapijski pristup s obzirom na komplek-

No abstract