Право на слободу изражавања сигурно је једно од најдрагоценијих права у индексу кодифицираних права и слобода. Слобода изражавања је основни категоријални појам из кога се изводе сви други појмови и медијско право у целини. Слобода изражавања се заснива на слободи мишљења, слободи добијања или саопштавања информација и идеја без мешања државних власти и без обзира на границе. У последњих педесетак година, установљена је богата судска пракса Европског суда за људска права, а од 1998. године, ступањем на снагу Протокола 11 Европске конвенције о људским правима, Европски суд за људска права поступа као стална институција заштите људских права Европске комисије, и то као наднационални механизам заштите људских права. Главни предмет овог рада је право на слободу изражавања које је гарантовано чланом 10 Европске конвенције за заштиту људских права. Полазећи од универзалног значаја овог права за развој савремених демократских држава, у раду су обрађени најактуелнији случајеви који су од значаја за креирање судске праксе као једног од важних извора права. Кључне речи: слобода изражавања, Европске конвенције о људским правима, Европски суд за људска права, ограничења слободе изражавања, људска права.

Пословни и правни факултет, Универзитет Унион "Никола Тесла", Београд УЛОГА СЛОБОДНИХ И НЕЗАВИСНИХ МЕДИЈА У ДЕМОКРАТСКОЈ ЛЕГИТИМИЗАЦИЈИ ДРУШТВА Апстракт: Интернет представља велику револуцију у области медија. Не само да се преко ju tube могу пратити телевизијске емисије, филмови и драме, већ се путем камере, или чак обичног мобилног телефона, могу снимати догађаји и феномени, постављати за јавност од практично сваког посетиоца интернета. На тај начин се програм понуде несразмерно увећава, што подразумева и различите манипулације. У савременом свету, и поред изузетног техницичког напретка, јављања софистицираних програма на телевизијам и другим медијима, од научног до пркактично-едукативног, вероватно највећи проблем у овој области представља приватизација медија и концентрација власништва у уском кругу поседника капитала и мултинационалних компанија. Програм, наизглед разноврстан, лишава се критичке и често чак и информативно прецизне и јасне улоге, а преовлађује забава и скретање пажње са важних егзистенцијалних и политичких тема. Кључне речи: слобода медија, право на информисање, демократско друштво, демократија, медијски утицај. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И ТЕОРИЈСКО ОДРЕЂЕЊЕ СЛОБОДЕ МЕДИЈА Развој медија је повезан са развојем грађанског друштва. Развој јавног мњења је у исто време повезан са настанком грађанског слоја, урбанизацијом, стварањем буржоаског слоја, пре свега од предузимљивих људи, трговаца, мануфактура, банкарства, смањењем улоге феудалаца, племића, руралних слојева. Кафане, ресторани, тржнице, сајмови, али када је у питању виши слој становништва, и салони, дворови су била места где се успостављало јавно мњење. Развој штампе је неизоставно везан за развој јавног мњења, штампа је у исто време представљала први медиј.