Ministarstvo odbrane Republike SrbijeMile Rakić Institut za političke studije, Beograd radu se analizira koncept ljudske bezbednosti radi preciznijeg određenja njegove prirode i ocene praktične upotrebljivosti ovog koncepta u slučaju urušenih i propalih država. Predstavljena su različita viđenja ljudske bezbednosti, pre svega kao analitičkog koncepta, a zatim i kao političke agende. Nastojala se pronaći definicija koja bi omogućila njegovu dalju operacionalizaciju u praksi. Analizira se manjkavost realističko-neoliberalnog pristupa procesu rekonstrukcije i izgradnje države sa aspekta zanemarivanja ljudske bezbednosti. Naučni značaj rada ogleda se u pokušaju da se kroz drugačiji ljudski centrirani pristup bezbednosti analiziraju veze i odnosi kriminalizovane ekonomije, strategija među-narodne zajednice u suzbijanju kriminalnih ekonomskih aktivnosti i ekonomske bezbednosti pojedinca u urušenim i propalim državama.Ključne reči: Avganistan, ljudska bezbednost, bezbednost, koncept, urušena država, propala država Ljudska bezbednost kao alternativni bezbednosni koncept avršetkom hladnog rata, implozijom Sovjetskog Saveza i ubrzavanjem procesa globalizacije, nastale su suštinske promene u bezbednosnoj arhitekturi među-narodnog sistema. Uticaj država je oslabio, a nedržavne transnacionalne, međunarodne i regionalne institucije i organizacije postali su relevantni akteri u međunarodnim odnosima. Priroda i percepcija pretnji se promenila. Promena sa polarizovanog na globalizovano okruženje umanjila je rizik od globalnog sukoba i međudržavnih konflikata.S druge strane, međunarodna zajednica se suočila sa narastajućom plimom unutardržavnih sukoba i etničkih konflikata, masovnim migracijama i prisilnim iseljavanjima, ekspanzijom terorizma i organizovanog kriminala, sve većim socijalnim raslojavanjima i širenjem ekstremnog siromaštva, marginalizacijom grupa i zajednica, degradacijom ži-votne sredine, pojavom novih zaraznih i smrtonosnih bolesti. Opasnost od njihovog prelivanja, u uslovima globalne bezbednosne međuzavisnosti, naterala je međunarodnu zajednicu da se fokusira na ove, ranije marginalizovane, izazove, rizike i pretnje. Istovremeno, politički pritisak za iznalaženjem praktičnih rešenja i strateških odgovora na pomenute izazove, rizike i pretnje, nametnuo je potrebu za preispitivanjem klasičnog, državocentričnog koncepta bezbednosti, što je na kraju dovelo do njegovog proširivanja i produbljivanja. U Z
