Apstrakt U ovom radu vršimo sociolingvističku analizu japanskih termina iz korpusa štampane periodike dostupne u periodu produžene stagancije (2000.-2010. godine). Dati vremenski okvir izabran je zbog specifičnih socioekonomskih okolnosti, koje su izazvale promene u životnim stavovima mlađih generacija, pa samim tim, indirektno, i u jezičkoj upotrebi. U teorijskom delu rada, bavimo se osnovnim postulatima pragmatike, sociolingvistike, leksikologije sa leksikografijom i teorije pojmovne metafore, kao pristupima koji će nam omogućiti da adekvatno metodološki obradimo naš korpus. U empirijskom delu rada, izlažemo materijal prikupljen iz našeg korpusa (iz listova: Asahi Shinbun,

Ovaj rad ističe istorijski i kulturni kontekst pozajmljenica iz engleskog u japanski jezik, proces odomaćivanja i funkcije koje obavljaju engleske pozajmljenice. Ortografske, fonetičke, morfološke, semantičke, sintaksičke modifikacije pozajmljenih reči pomogle su njihovoj asimilaciji. Ipak, lingvističke i kulturalne pozajmljenice su donekle ostale odvojene od japanskog jezika i kulture što je rezultiralo i vesternizacijom u japanskom životu i jeziku. Kao rezultat ekonomskih, političkih i kulturnih uticaja Britanije i SAD i nametanja engleskog kao internacionalnog jezika, mnogi svetski jezici su apsorbovali strane reči iz engleskog i to naročito u XX veku. U japanskom postoje hiljade takvih pozajmljenica. Mnoge od njih su dobro učvršćene u jeziku i u svakodnevnoj su upotrebi. Japanska izolacija od zapada je prekinuta dolaskom ratnih brodova SAD u današnju tokijsku luku sredinom 19.veka. Nacija je bila primorana da prihvati američke zahteve za otvaranjem trgovinskih puteva i diplomatiju što je uticalo i na lingvističke promene i obogaćivanje japanskog jezika brojnim tuđicama, naročito anglicizmima. Posle Drugog svetskog rata, potpomognute širenjem masmedija na hiljade engleskih pozajmljenica je apsorbovano u japanski. Tridesetih godina politika vlade je bila protivna uvođenju stranih kultura što je dovelo do izbacivanja stranih reči iz jezika za vreme rata. Ipak, za vreme okupacije (šestogodišnje) SAD posle rata, Amerikanci su nadgledali i umnogome uticali na ponovno izgrađivanje japanskog društva. Japan je još jednom uložio ogroman napor da se vesternizuje. Prethodno izbačene reči su ponovo vraćene u jezik i „bum“ usvajanja strane kulture je obnovljen u tom periodu i zadržao se do danas. Studija ,,nihon no sankoutosho" Reference books of Japan, objavljena od stane Nihon toshoukan kyoukai ( Japan Assosiation of Libraries)1980 pokazuje da preko polovine od 25000 pozajmljenih reči u Kadokawa's Loanword Dictionary su ušle u jezik posle Drugog svetskog rata i uglavnom su iz engleskog. Od 1945. godine, potpomognute širenjem masmedija na hiljade engleskih pozajmljenica je apsorbovano u japanski. Kada se elementi iz strane kulture i jezika pozajmljuju drugom jeziku oni se prilagođavaju svom novom kulturalnom i lingvističkom kontekstu. Većina pozajmljenica u japanskom jeziku pokazuje ortografsku, fonološku, strukturalnu ili semantičku povezanost sa lingvističkim sistemom jezika iz koga su preuzete. Potreba za dodavanjem samoglasnika engleskim rečima da bi se uklopile u silabičku strukturu japanskog rezultirala je veoma dugim pozajmljenicama . Pozajmljene reči su često skraćivanje ili na ili po ulasku u jezik. To obično podrazumeva odsecanje kraja reči koji se izostavi. Blending (spajanje.) je takođe često - dobija se kombinacijom skraćenih reči što rezultira novim izrazima koji ne postoje u engleskom jeziku.