Генералштаб Војске Србије, Управа за обуку и доктрину (Ј-7) едан од категоријалних појмова ратне вештине је "оружана борба". Редефинисање овог кључног појма утицало би на дефи-нисање осталих појмова који проистичу из њега. С друге стране, то би имало утицаја на померање тежишта схватања предмета једне теори-је, а допринело би теоријској изградњи ратне вештине као науке. Овај појам непосредно би определио садржај и обим изведених и осталих појмова и условио позитивне промене у постојећим ставовима и прин-ципима науке о одбрани.Доктринарна пракса може бити успешна само ако је теоријски ва-љано утемељена и ако не пренебрегава чињенице. Доктрина није ми-шљење о нечему прошлом и постојећем, она се у потребној мери ослања на искуствене чињенице и свoјим ставовима је превасходно окренута будућности која мора да обухвати хипотетички замишљену стварност.Без теоријског мишљења нема напретка и зато је сваки, па и најмањи помак у овој области друштвено користан и оправдан. Ни-једна теорија не претходи у апсолутном смислу пракси, као што ни чиста пракса не претходи теорији. У ствари, један одређени, нижи развојни ступањ праксе услов је образовања више, нове те-орије, који је, опет, услов произвођења старе праксе на виши степен. (Б. Шешић).Ради објективног сагледавања проблема дефинисања појмова ко-ји се користе у доктринарним документима и ратној вештини у цели-ни, у раду је анализирано више дефиниција домаћих војних аутора, као и оних са Запада и Истока.Постоји животни закон: да би променили оно што имате, морате променити оно што радите, а да би променили оно што радите, мора-те променити оно што мислите.

No abstract

Универзитет одбране у Београду, Војна академија редмет рада јесте откривање утицаја доктрине и концепата на командовање ради разумевања везе између практичне и тео-ријске војне делатности, садашњег и будућег оперативног окружења и најбољег начина за реализацију мисија и задатака Војске.У раду се разматра узајамни однос доктрине и концепата и коман-довања, као практичне делатности, и утврђују међусобни утицаји који имају конкретне импликације на израду стратегијско-доктринарних до-кумената и будуће промене у командовању. Увод зучавање начина употребе војних снага у прошлости темељило се на истражи-вању историје ратова, оружаних сукоба и борбе и увек је чинило основу образо-вања сваког официра у оружаним снагама. Заснованост ове обавезе је у историјски по-тврђеним чињеницама да је сваки војсковођа или командант требало да решава основ-ни проблем -како расположивим снагама и средствима победити непријатеља. У основи ове обавезе је командовање засновано на одређеним правилима.Довести у складан однос доктрину и концепте, као посебну врсту докумената, и командовање, као садржај операција, и једну од најважнијих оперативних способ-ности, која директно користи расположиве ресурсе за реализацију додељених ми-сија и задатака одбране, представља својеврстан изазов овог рада.Препознавање утицаја доктрине и концепата на командовање открива односе из-међу њих и представља део свеобухватног приступа у даљем развоју и еволуцији ко-мандовања, што захтева промене у стратегијској и законско-нормативној сфери.Одређење циљева, структуре, начела, нивоа и карактеристика командовања, ради израде нових и савремених доктринарних докумената командовања, састоји П И