Due to the possible misuse of weapons of mass destruction (nuclear, chemical, biological, radiological), terrorism has acquired the attributes of a modern global threat - "megaterrorism". Among the potential unwanted scenarios, one of the most realistic is bioterrorism, because biological weapons are the easiest to produce and misuse. At the same time, one of the most realistic scenarios of bioterrorism is agroterrorism, conducted through the misuse of pathogenic microorganisms, toxins and their carriers to intentionally cause infectious diseases and mortality in humans, animals and plants, by polluting agricultural resources, water and food for humans and animals, and by more permanent pollution of the environment. Because of the realistic and possible consequences of "bio-agro-terrorism", a discourse of biosecurity and bioprotection/biodefense has been developed in the theory and practice of security, aimed at protecting the economy, the environment and the health of people and other living beings from diseases and bioterrorism, and within it agrosecurity, which aims at protecting agricultural and food resources from agro-terrorism and its harmful consequences. The Republic of Serbia also tries to follow these trends, which, among other things, includes the implementation of the laws and strategies on food safety. As it is a new multidisciplinary approach in security, numerous conceptual and terminological divergences and convergences around its concept are evident, so the aim of this paper is to differentiate the concepts of bioterrorism, agroterrorism, biosecurity and agrosecurity.

No abstract

Savremeni obaveštajno-bezbednosni sistemi predstavljaju jedan od najznačajnijih subjekata sistema nacionalne bezbednosti svih modernih država u svetu. Razlog tome, kao i stalnom reformisanju njihovog delokruga, rada, organizacije i pravaca strateškog delovanja, jeste jačanje aktuelnih globalnih pretnji bezbednosti, koje i trenutno ugrožavaju i nacionalnu bezbednost samih država i međunarodnu bezbednost. Imajući u vidu preventivnu ulogu obaveštajno-bezbednosnih sistema na obaveštajno-informativnom i bezbednosnom planu u borbi protiv tih pretnji, sve države nastoje ići u korak sa aktuelnom bezbednosnom stvarnošću XXI veka, prilagođavajući sopstvene obaveštajne i bezbednosne potencijale zahtevima vremena. U ovom radu se upravo istražuju i kritički analiziraju nastanak, istorijski razvoj, organizacija, strateške smernice i delokrug rada obaveštajno-bezbednosnog sistema Republike Argentine, države od izuzetnog značaja za region Latinske Amerike, ali i svet u celini, jer je Argentina danas sigurno značajna regionalna sila i respektabilan saveznik na globalnom planu u rešavanju gorućih bezbednosnih problema. Ključne reči: Republika Argentina, nacionalna bezbednost, obaveštajna aktivnost, obaveštajno-bezbednosne ustanove, obaveštajno-bezbednosni sistem. [32] NBP • Žurnal za kriminalistiku i pravo Mladen Bajagić Uvod Istraživanje savremenih obaveštajno-bezbednosnih sistema u svetu zahteva prethodno znanje o prirodi i funkcionisanju političkog sistema države čiji se sistem istražuje i analizira, jer je politički sistem okvir koji obezbeđuje ustavne, zakonske i druge pretpostavke, neophodne za organizaciju sistema nacionalne bezbednosti, time i obaveštajno-bezbednosnog sistema svake savremene države. Naime, od toga da li je u pitanju predsednički, parlamentarni, ili kombinacija ovih sistema, zavisi mnoštvo pitanja vezanih na funkcionisanje sistema nacionalne bezbednosti. Primera radi, to su pitanja ko rukovodi sistemom (predsednik države ili premijer), kakvi su oblici kontrole rada obaveštajno-bezbednosnih ustanova od strane izvršne vlasti, i na koji način su rešena pitanja koordinacije svih poslova od značaja za uspešno i efikasno funkcionisanje obaveštajno-bezbednosnog sistema između zakonodavne, izvršne i sudske vlasti. To je slučaj i kod Republike Argentine (zvanično Argentinska Republika-República Argentina, Nación Argentina). Republika Argentina se nalazi u Južnoj Americi, i po veličini teritorije je druga južnoamerička država (posle Brazila) i osma u svetu. Argentina ima oko 42 miliona stanovnika, zauzima površinu od 2.766.890 km² (97% Evropljani; 3% Mestici, Ameridijani/domoroci i Azijati) i proteže se između Atlantskog okeana na istoku i jugu i planinskog venca Andi na zapadu. Graniči se sa Čileom, Paragvajem, Bolivijom, Brazilom i Urugvajem. 2 Glavni grad Argentine je Buenos Ajres (Buenos Aires), a zvanični jezik je španski. 3 Republika Argentina je federalna ustavna republika i predstavnička demokratija, sa predsedničkim sistemom vlasti. 4 Federalna vlast je regulisana Ustavom Argentine (Constitución Nacional de ...

No abstract

No abstract