Извод: Коренов систем има способност да стабилизује падине, поправком физичко-механичких особина земљишта на којем се развија. Морфологија и тенденција кореновог система да збија честице земљишта у једну монолитну масу, коју називамо био-армирано земљиште, доприносе повећању отпорности земљишта на смицање. У раду је приказана упоредна анализа стабилности падина поред путева без и са утицајем кореновог система. Анализе су рађене у циљу заштите саобраћајница, проналажењем оптималног облика кореновог система као алтернативног решења за стабилизацију падина поред путeва. На моделу падине симулиран je утицај четири група вегетације, издвојених на основу морфологије кореновог система (тањираст, срцаст, са израженом срчаницом и недефинисан облик). За сваку изабрану врсту je усвојена вредност кохезије "био-армираног" земљишта (c r). Софтвер за геотехничко нумеричко моделирање-GeoStudio 2007 је коришћен за све анализе стабилности падине. Прорачуном стабилности модела падине без утицаја вегетације утврђено је да падина није стабилна. Увођењем вегетационих група у анализу стабилности постиже се повећање стабилности падине. Највећи утицај на стабилност модела падине има групa 2.-вегетација која има корен са израженом срчаницом, следи група 1.-са срцастим кореном, док су група 3, тањирасти корен, и група 4, недефинисани облик кореновог система, дале најмање вредности. Приказани резултати представљају допринос у избору решења за стабилизацију падина поред путева и спречавању ерозионих процеса.