Unpredictable and uncontrollable situations have happened throughout history. Inevitably, such situations have an impact on various spheres of life. The coronavirus disease 2019 has affected many of them, including sports. The ban on social gatherings has caused the cancellation of many sports competitions. This paper proposes a methodology based on hierarchical cluster analysis (HCA) that can be applied when a need occurs to end an interrupted tournament and the conditions for playing the remaining matches are far from ideal. The proposed methodology is based on how to conclude the season for Serie A, a top-division football league in Italy. The analysis showed that it is reasonable to play 14 instead of the 124 remaining matches of the 2019–2020 season to conclude the championship. The proposed methodology was tested on the past 10 seasons of the Serie A, and its effectiveness was confirmed. This novel approach can be used in any other sport where round-robin tournaments exist.

In a new attempt to give a definition of Serbia national identity, it is of a decisive significance to make a connection between critically valued tradition from one side, and globalization requests from the other side. The fruitful connection between the old and the new is possible only if Serbia succeed in the construction of democratic and no corrupted state institutions that will create a rational consciousness of Serbia distinctness, as well as that of the values of exterior world. In this delicate affair of self-definition, the major responsibility lies on political elites and ideological projects openly or stealthily favored by them, that are reflected best in media (public opinion) and educational institutions

No abstract

Вишедеценијски комунистички режим и његови социјалистичко-радикалски наследници у Србији, ослоњени на државно власништво, ауторитарни политичкoполицијски систем и ксенофобију, никада нису били у стању да формирају грађански, а још мање неки јасни национални идентитет Србије. Зато се српско друштво и данас налази на раскрсници између тзв. европеизације и (псеудо)самодовољности. Међутим, овај пут дилема готово да и није могућа: уколико жели да преживи, Србија се мора "отворити", тј. прилагодити светској констелацији моћи, ма колико она тренутно била (не)праведна спрам њених легитимних интереса. Истовремено, отвореност спрам Другог не значи да није могућно окренути се локалној традицији и у том наслеђу пронаћи вредности које српску нацију и државу могу покренути из вишедеценијског дремежа. За ту сврху Србија би морала да образује демократскенекомпромитоване и некорумпиране институције преко којих би се изграђивала национална свест о инидивидиуалној посебности, истовремено уз рационалну рефлексију о (пост)модерном свету у коме се налази.Кључне речи: Србија, традиционалиzам, модерност, позападњачење. Глобални оквир: национална сувереност и реал-либерализамВећина историчара се слаже са тезом по којој је овај наш -XX век "најкраће" столеће у Модерни. Његов почетак, опште је место, припада Првом светском рату, а наводни крај -паду Берлинског (комунистичког) зида. И док је "почетак" неспоран, "крај" остаје проблематичан, тим пре што се са њим не изједначава само крај једног века и миленијума, већ и нешто много вишекрај једне -модерне епохе која је изнедрила специфичан облик моћи у лику крипторелигиозних доктрина о добру и праведности. Потискивање религиозног света у лична подсвесна или чак несвесна стања, захваљујући налету модерности и њене рашчаравајуће моћи, између осталог, узроковало је снажно преобликовање јавног живота у коме нове политичке идеологије фактички преузимају место некадашњих конфесија.Играјући улогу "објединитеља" у напору да се артикулиште историјско постојање одређеног погледа на парцијализовани свет аутoномних дискурса знања и моћи, политичке идеологије су преузеле и бројне друштвене импли-

The measure of a country's economic development is one of the most critical and highly debated issues in economic research. Different approaches have been applied and numerous indicators have been used in order to elaborate this multidimensional concept. The aim of this research is to present one synthesized indicator that can quantitatively point out any country's development level. In this paper, the statistical I-distance method is thoroughly explained and has been applied to 28 EU countries. I-distance is metric distance in an n-dimensional space. It is created with the idea to avoid redundancy of the information in the process of ranking entities, based on different indicators for measuring intensity of the observed phenomena. Furthermore, stepwise I-distance procedure has been used in order to examine statistical significance of each development indicator. This procedure allows iterative exclusion of statistically insignificant indicators, whereupon the final results are obtained using the most important development indicators.