The idea behind patrol activity is that police officers should be the persons best acquainted with the events and people in their patrol area. This implies that they should have access to relevant data and information (e.g., where and how to pay attention, when and how crimes are committed) in order to effectively perform their police duties. To what extent their perceptions of the places prone to crime (hotspots) are accurate and what the implications are for police efficiency if they are incorrect is an important question for law enforcement officials. This paper presents the results of a study on police practice in Serbia. The study was conducted on a sample of 54 police officers and aimed to determine the accuracy of the perception of residential burglary hotspots and to evaluate the ways police officers are informed about crimes. The results of the study have shown that the situational awareness of police officers is not at a desired level, with ineffective dissemination of relevant data and information as one of the possible reasons.

Sažetak: Policijski poslovi koji se odnose na suzbijanje kriminala čine bitan sadržaj rada Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Republike Srbije, pri čemu rezultati koji se ostvaruju na tom planu predstavlјaju jedan od najvažnijih pokazatelјa njegove efikasnosti. U suzbijanju kriminala učestvuju sve organizacione jedinica policije, obavlјajući poslove iz svog delokruga. Delokrug rada organizacionih jedinica policije je različit, tako da se razlikuje i njihov doprinos suzbijanju kriminala. Policija opšte nadležnosti i kriminalistička policija svakodnevno preduzimaju mere i radnje usmerene ka suzbijanju kriminala. Ostale organizacione jedinice policije to čine u određenim slučajevima, obavlјajući primarne poslove iz svog delokruga (na primer, saobraćajna policija, granična policija i dr.). Policija opšte nadležnosti predstavlja najbrojniji sastav MUP-a i svojom pozorničkom i patrolnom delatnošću na bezbednosnim sektorima neprekidno pokriva područje Republike Srbije. U radu se sagledava doprinos policije opšte nadležnosti u suzbijanju kriminala i ukazuje na neke probleme i mogućnosti unapređenja aktuelne prakse. Klјučne reči: policija, policija opšte nadležnosti, učinak policije, suzbijanje kriminala, analitička podrška, reforma policije. Uvod 12P oslovi državne uprave koji se odnose na zaštitu života, lične i imovinske bezbednosti građana, sprečavanje i otkrivanje krivičnih dela i pronalaženje, hapše

Activities aimed at bringing the police closer to the local community and promoting the building of partnerships and common solutions to security problems are referred to as community policing. In the Republic of Serbia, community policing implementation formally started in 2003 through the 'Community Policing' project. After the initial period of implementation, community policing principles were expected to become part of the organizational culture of police organization and a distinctive feature of everyday police practice. Based upon research results presented in this paper, the authors sought to determine to what extent the concept of community policing came to fruition in Serbian police practice and how it works today. The research was directed towards the middle management of the Serbian police, where the sample included all regional police departments in Serbia. The paper concluded that at the time this research was conducted, community policing was not sufficiently implemented in the Serbian police practice, that reactive work still dominated over prevention and proactive work, the organizational structure did not allow greater representation of CP activities, there was a need for additional training of police officers and the legislation which could facilitate partnership between the police and the community was missing.

Sаžetak: Poslednjih decenija sve više do izražaja dolaze teorijski pristupi u čijem fokusu se nalazi geoprostor (mesto) na kojem dolazi do interakcije izvršioca i žrtve (mete) prilikom izvršenja krivičnog dela. Ovim pristupima je zajedničko interesovanje ka razumevanju načina na koji geoprostor "oblikuje" kriminalnu aktivnost. Oni teže da istraže kako okruženje utiče na stvaranje prilike i donošenje odluke kod učinioca da se izvrši krivično delo, odnosno pokušavaju da objasne obrasce ponašanja učinioca i žrtve u geoprostoru gde se oni susreću i gde se izvršava krivično delo. U radu se pokazuje kako je mesto izvršenja dolazilo u fokus teorijskih promišljanja o kriminalitetu, počev od radova predstavnika tzv. "kartografske" i "čikaške škole", kao i "teoretičara dizajna" u periodu nakon II svetskog rata, koji su inspirativno delovali na autore koji će rezultatima svojih istraživanja omogućiti nastanak kriminologije životne sredine osamdesetih godina prošlog veka. Takođe, u radu se navode i bitna obeležja osnovnih (teorijskih) pristupa koji konstituišu ovaj teorijski pravac u kriminologiji i ukazuje na njihov značaj u usmeravanju napora koji se preduzimaju u cilju suprotstavljanja kriminalitetu. Ključne reči: kriminalitet, kriminološke teorije, kriminologija životne sredine, branjivi prostor, rutinske aktivnosti, racionalni izbor, obrasci kriminalnog ponašanja. Uvod Teorije koje u središte svog interesovanja stavljaju učinioce krivičnih dela su dugo vremena dominirale u kriminologiji. One nastoje da pruže odgovor na pitanje šta je to što čini da određeni ljudi, za razliku od drugih, čine krivična dela i u tom smislu navode različite endogene i egzogene faktore koji utiču na formiranje * docent, nenad.milic@kpa.edu.rs 2 Ovaj rad je rezultat realizovanja naučnoistraživačkog projekta pod nazivom "Razvoj institucionalnih kapaciteta, standarda i procedura za suprotstavljanje organizovanom kriminalu i terorizmu u uslovima međunarodnih integracija". Projekat finansira Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije (br. 179045), a realizuje Kriminalističko-policijska akademija u Beogradu (2011−2014). Rukovodilac projekta je prof. dr Saša Mijalković.

Значај аналитичке подршке у супротстављању савременим облицима криминалитета у условима европских интеграцијаАпстракт: Полицијска делатност је незамислива без благовременог и потпуног прикупљања свих безбедносно релевантних података. Како у данашње време већа доступност података и информација у полицијској пракси не мора да значи и већу предвидљивост манифестовања безбедносно интересантних појава, свакодневно прикупљање података треба да буде праћено њиховом аналитичком обрадом. Спознати начине (појавне облике) манифестовања појава које су предмет рада полицијске организације, наћи у њима елементе будућег и предвидети њихов развој, суштински је задатак аналитичара. У раду се указује на значај аналитичког рада и аналитичке информације за доношење одлука у полицији, и сагледава допринос аналитичке подршке изради стратешких и оперативних одлука у Европској унији и Републици Србији које се односе на супротстављање тешком и организованом криминалу.Кључне речи: аналитичка информација, аналитички рад, супротстављање криминалу, полицијски обавештајни модел, полиција, криминал. УводСложен и динамичан друштвени контекст, наднационални приступ, брзина друштвених промена, развој науке и технике и