The aim of this text is to draw attention to importance of dynastic ties of the members of Serbian Nemanide dynasty with the Byzantine, Venetian and Hungarian ruling dynasties to cross-cultural connection between medieval Serbia and The Balkans with Mediterranean and Central Europe, and its reflection on visual culture. Special attention will be focused on the period around the first fall of Constantinople, which directly affected on political and dynastic relations of the Nemanide with the ruling and noble families of Byzantium, Hungary and Venice. A unique phenomenon in the visual culture of the Balkans of the period is Stephen Nemanja’s major foundation in Serbia ― Studenica monastery, with its katholikon church dedicated to the feast of the Dormition of the Virgin. This landmark monument of Nemanide Serbia founded, built and decorated with frescoes in the years immediately before and after the first fall of Constantinople is possibly the best example of how the political and dynastic connections of the time reflected on visual culture. It is only the initial step of broader study intended to reassess the visual culture of Nemanide Serbia and The Balkans in view of the concept of premodern globalization characterized by and resulting from a transfer of knowledge, technological change and homogenization of spatial and technological particularities, by the concept of common culture and particular individual and collective identities. Importance of dynastic ties in cross-cultural interaction of medieval Serbia, with Mediterranean world and Central Europe opens a new perspective on the general nature of visual culture of this period. It appears that from this perspective we could better perceive the power and creative life of imagery and visual culture in general in this period as an essential element of an awareness of living in the present and looking towards a future.

No abstract

This paper focuses on the development of the cult of the late 17th century icon of the Virgin with the Child, known as Joyful Lady of Bač, from its origins to the present day. Painted in the manner of late Byzantine art, and preserved in the Franciscan monastery of the Assumption of the Blessed Virgin in Bač, this Italo-Cretan icon was and still is highly venerated by local Slavic population of both Catholic and Orthodox denominations. At one point this icon also started to be venerated as the icon of Our Lady of Gradovrh, miraculous icon from the Franciscan monastery in Gradovrh near Tuzla in Bosnia. Through this case study, the paper aims at highlighting the fact that in the areas, where during many centuries population of both Catholic and Orthodox denominations lived together, the ways of veneration of holy images differed little among them in both form and essence.

Уни вер зи тетуБе о гра ду,Фи ло зоф скифа кул тет-Оде ље њезаисто ри јуумет но сти,Бе о град 2 Ка-те ли на и Ма ри ја су би ле кћер ке кра ља Сте фа на и Је ли са ве те Ку ман ске и се стре по след њег угар ског кра ља из ди на сти је Ар па до ви ћа, Ла ди сла ва IV Ку ман ца (1272-1290). Прин це за Катeлина је би ла уда та за срп ског кра ља Сте фа на Дра гу ти-на Не ма њи ћа, а ње на се стра Ма ри ја за Кар ла IV Ан жуј ског. Ка ко Ла ди слав IV ни је имао по то ма ка, по че ли су још за ње-го вог жи во та да се ја вља ју чла но ви дру гих ди на сти ја као пре тен ден ти на угар ски пре сто. Ме ђу пре тен ден ти ма су би ли, по том ци Ма ри је и Ка та ли не -Ан жуј ци из На пу ља и Не ма њи ћи из Ср би је.3 Пор трет прин це зе Ма ри је са чу ван у Ан жуј ској би бли ји из На пу ља, ко ја се да нас чу ва у Лу ве ну у Бел ги ји, док се портрeт прин це зе Ка те ли не о ко ме ће би ти ре чи на ла зи у окви ру кти тор ског пор тре та у при пра ти цр кве Светог Ахи ли ја у Ари љу. По ли тич ки зна чај жен ских пор тре та у окви ру кти тор ских ком по зи ци јаО по ли тич ком зна че њу кти тор ских ком по зи ци ја, је пи са но мно го, као и о уло зи же на кти то ра. Још то ком де ве де се тих го ди на два де се тог ве ка у на у ци je при хва ћен став да су же-не кти то ри, има ле под јед на ко ва жну уло гу и функ ци ју као и му шкар ци. 4 Глав на функ ци ја кти тор ске ком по зи ци је би ла је да пру жи иде ал ну сли ку кти то ра, на ро чи то ако је у пи та њу вла дар. Вла да ра је увек тре ба ло пред ста ви ти, као иде ал ног, бо гом иза бра ног чу ва ра прав де и ре да, од но сно тре ба ло је фор ми ра ти о ње му та кву сли ку. Углед и до бра ре пу та ци ја су за вла да ра или вла сте ли на игра ли ва жну уло гу још од нај ра-ни јих вре ме на, кроз чи тав сред њи век, а та ко је оста ло и до да на шњих да на.5 Вр ли не као што су част, углед и прав до љу-би вост, су се сма тра ле нео п ход ним осо би на ма до брог вла да-ра. 6 Да нас сли ку иде ал ног влда ра или вла дар ке ства ра чи тав тим љу ди, од сти ли ста, фо то гра фа, струч ња ка за мар ке тинг. Слич на си ту а ци ја би ла је и у сред њем ве ку. Ве ро ват но нај по-зна ти ји при мер у сред њем ве ку је отац Си же, идеј ни тво рац сли ке фран цу ских кра ље ва као иде ал них, бо гомизабраних 6 Исто.