Криминалистичко-полицијска академија, Београд осматрано са историјског аспекта, безбедност и одбрана оду-век су били задаци којима су се, углавном, бавиле државне ин-ституције (полиција, војска и обавештајне службе). Монопол државе над инструментима силе видно је "ослабио" у протекле две деценије, највише као резултат тренда приватизације који је захватио све обла-сти модерног друштва. Након завршетка хладног рата приватне војне компаније у великој мери почеле су да пружају професионалне војне услуге, како земљама у развоју, тако и индустријски развијеним земља-ма. Те услуге варирају од стратешких, тактичких и технолошких савета, обуке и логистичке подршке, као и пружања искључиво војних (борбе-них) услуга владама разних држава, мултинационалним корпорацијама, међународним организацијама, невладиним агенцијама и осталим не-државним субјектима. Приватне војне компаније свакако нису неки про-лазни феномен или појава; напротив, оне ће представљати веома ва-жног снабдевача приватних војних услуга у будућности.У вези с тим, у раду се на један генерални и систематски начин са-гледава улога приватних војних компанија и оружаних снага, како у традиционалним концептима националне, тако и међународне без-бедности са посебним освртом на њихов историјски развој.Кључне речи: приватне оружане снаге, приватне војне компани-је, традиционални концепт, национална и међународна безбедност Увод ову еру конфликата и савремене оружане сукобе карактерише интензивна употреба недржавних безбедносних снага. Са правом се може рећи да је приватизација безбедности данас постала исплатив и трајан посао, али и тренд у свету где све више демократских влада жели да смањи ризик губитака људи и "по-литичке трошкове" учествовањем у ратним операцијама, тако што ангажују макси-мално спремне, мотивисане, опремљене и дискретне приватне војне компаније.
