----------1 Рад је резултат научноистраживачког пројекта под називом Развој институционал-них капацитета, стандарда и процедура за супротстављање организованом криминалу и тероризму у условима међународних интеграција, под покровитељством Министарства просвете и науке Републике Србије (бр. 179045, 2011−2014).

Modern society is affected by the problem of drug addiction and drug crime on a global and national level, and the damaging consequences of drug abuse are extremely serious and widespread. The fact that minors are more often than before in the role of perpetrators of criminal acts related to narcotic drugs contributes to the additional seriousness of the overall situation. As the trend of drug crime among young people in the last few years indicates growing of this phenomenon in our society, the focus of our work will be determining the importance of certain factors on the perception of young people about drug crime. In order to achieve this task, we conducted a survey among high school students whose goal was to examine the influence of family environment and school environment factors, and also influence of certain media content on their perception of drug crime. A hundred students participated in this research. The research results show that the socio-demographic characteristics of young people do not have a significant impact on their perception of drug crime. The school environment, on the other hand, has a more dominant influence, due to the existence of convenient places for buying and selling drugs in close proximity to school, as well as the presence of people who "deal" drugs. In addition, minors are strongly influenced by their peers who previously had some experiences with the abuse of narcotic drugs. The research results indicate a high level of liking media content about drug crime among young people, but also an insufficiently developed awareness among them about the impact that such content has on them.

Kriminalističko-policijska akademija, BeogradSažetak: Imajući u vidu činjenicu da je kriminalno ponašanje uslovljeno dejstvom kognitivnih i kognitivnih faktora, osnovna pretpostavka od koje se u istraživanju pošlo jeste da u individualnoj seriji silovatelji u određenim sekvencama izvršenja krivičnog dela pokazuju jasnu individualnu varijabilnost. U tom smislu, u radu je prikazana analiza tri individualne serije silovanja, koja je obuhvatila dve komponente odnosno manifestacije ponašanja: modus operandi i kriminalni "potpis". U radu su korišćeni podaci Odeljenja za suzbijanje krvnih i seksualnih delikata Uprave kriminalističke policije Policijske uprave za grad Beograd, koji su obuhvatali podatke za tri višestruka izvršioca krivičnog dela silovanja, od kojih je jadan izvršilac u vreme izvršenja prvog silovanja imalo 30 godina, drugi 24 godine, a treći 25 godina. Rezultati analize pokazuju da su silovatelji u individualnoj seriji ponavljali određene obrasce ponašanja tokom faze pristupa, faze napada i seksualnog ophođenja. Međutim u pogledu operativnog značaja, mišljenja samo da se jedino podatak o seksualnom ophođenju silovatelja prema žrtvi može smatrati karakterističnim

Припадници криминалистичке полиције у класној подели српског друштва 1 Апстракт: Циљ овог рада је да се припадници криминалистичке полиције у Србији, као стручњаци и професионалци, позиционирају на друштвено-класној лествици у савременом српском друштву. Теоријски оквир рада има ослонац у теоријама о класним поделама савременог друштва, првенствено у теоријскоаналитичком приступу Младена Лазића. Подаци коришћени у анализи класног положаја припадника криминалистичке полиције Министарства унутрашњих послова Републике Србије прикупљени су на основу индикатора: порекло, образовање, брачни и породични статус, приходи, структура потрошње и стамбене прилике. Кључне речи: друштвена класа, друштвени слој, припадници криминалистичке полиције, Србија Класна или стратификацијска подела друштва? Истраживања о друштвеној стратификацији откривају како се стварају и одржавају друштвене неједнакости и шта те неједнакости могу да кажу о глобалним структурама друштвених неје-1 Рад је резултат рада на пројекту "Развој институционалних капацитета, стандарда и процедура за супротстављање организованом криминалу и тероризму у условима међународних интеграција", који под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије (бр. 179045) реализује Криминалистичко-полицијска академија у Београду (2011−2020).

The paper presents the results of a research related to the existence of stereotypes in connection with sexual violence among the general population of Serbia, as well as among the students of the University of Criminal Investigation and Police Studies in Belgrade (UCIPS). Bearing in mind that comparative studies testify to a high level the presence of stereotypes related to sexual violence, the researchers have attempted to establish whether there are any differences in understanding this issue among the above-mentioned categories of respondents, as some of them are prospective police officers, who will likely be in contact with the victims of sexual violence given the nature of their job. The focus was also on the differences in the manner of obtaining information about this phenomenon. The study encompassed a total of 310 respondents, out of whom 62 were the students of the UCIPS and 61 the students of other universities, whereas all others were above the student age. The data were collected by filling in a questionnaire and analysing responses by the use of descriptive statistics and correlation. The results suggest that the information from the Internet is a principal source of obtaining information about sexual violence except among the UCIPS students, who primarily learn about such phenomena from professional literature. The initial thesis on the absence of significant differences related to rape stereotypes among the UCIPS students and the students of other universities, irrespective of their previous professional education, has been confirmed, which indicates the need for narrowly targeted expert education of prospective police officers in respect of issues of sexual violence.