današnje vreme sirova nafta predstavlja dominantan izvor energije sa kojom je počela industrijska revolucija i na kojoj se zasniva moderna industrija. Na energiji ovog resursa zasniva se razvoj savremenog sveta, a njena upotreba je razumljiva, jer ima dugu tradiciju upotrebe u najjačim državama na svetu. Međutim, sagleda li se racio koji ukazuje na odnos proizvodnje i potrošnje sirove nafte (PCR), a zbog ograničenosti ovog resursa, postavlja se pitanje da li je upotreba sirove nafte u ovom obimu opravdana. Ključne reči: ekonomska analiza, potrošnja, racio pokazatelj, nafta Uvod irova nafte trenutno predstavlja dominantan izvor energije i u današnje vreme moderna industrija bez nje se ne može zamisliti. Potražnja za sirovom naftom i naftnim proizvodima je velika, posebno u svrhu odražavanja nivoa razvijenosti, ali i za dalji razvoj moderne industrije. Ekonomski rast utiče na nivo potrošnje sirove nafte, a najnovija kretanja u ekonomiji ukazuju na njeno dalje povećanje. Jedna od najrasprostranjenijih upotreba sirove nafte za krajnjeg potrošača je u plastici, jer skoro svaki artikl sadrži plastiku: obuća, igračke za decu, delovi za kompjutere i druge elektronske uređaje, kao što su mobilni telefon, plejeri, kamere, ruteri, zvučnici i drugo. Ili ako ne sadrži plastiku, onda je upakovan u nešto što u sebi sadrži plastiku, odnosno, polimer. Nafta se koristi u proizvodnji rajona, najlona, poliestera, poliuretana, veštačkih krzna. Zbog nafte je odeća šarena i kači se na vešalice koje su ojačane smolama na bazi nafte. Ako u prostoru za život postoje tepisi, linoleum, jastučići za kauč koji u sebi imaju poliuretansku penu i slični proizvodi, verovatno su napravljeni na bazi nafte. Kod izgradnje stambenih objekata, proizvodi na bazi nafte se koriste za izolaciju. Znači, proizvodi na bazi nafte štite da toplota ostane u objektu kad je napolju hladno i obrnuto. Kod kuhinjskih aparata, paneli od koga je napravljen frižider, obloge za vrata, izolacija od pene, peći koje rade na gas i mnogi manji kuhinjski aparati u sebi sadrže dobar deo proizvoda na bazi nafte. (Ji, Fan, 2016) U automobilskoj industriji, pored branika na automobilima, unutrašnjost automobila, creva za dovod goriva, antifriz, tečnost za kočnice, motorno ulje, čak i blok motora koji je od plastike visokih performansi. Na automobilima se upotrebom ovakve plastike smanjuje težina automobila i povećava

No abstract

Универзитет одбране у Београду Росић Л. Милован Министарство здравља Републике СрбијеБранислав Обрадовић Висока школа за менаџмент и економију у Крагујевцу азвој нових технологија и волатилност цена сирове нафте, довело су до повећања понуде у односу на потражњу, као и до конкурентске борбе за остваривање већег учешћа на тржишту. Због тога је неопходно обезбедити обавезне резерве сирове нафте и нафтних производа у својој земљи у односу на поседоване доказане резерве сирове нафте, рафинерије за њену прераду, сопствену производњу, као и тренутну и перцепирану потрошњу. Неопходно је да се стратешки планира развој енергетике, као и да се детаљно анализирају економски развој, техничко-технолошки, социјални, еколошки и други аспекти.Кључне речи: тражња, нафта, моделовање Увод рема подацима CIA (Central Intelligence Agency) који датирају са почетка 2017. године, Србија се налази на 77. месту од 102 земље у свету у којима се налазе резерве сирове нафте. Доказане резерве се у Србији процењују на 77.500.000 bbl сирове нафте. Према подацима US EIA (Unated States Energy Information Administration), Србија се налази на 73. месту са идентичним доказаним резервама. Резерве Србије негде на званичним сајтовима нису ни разматране, па су у истраживању узети подаци CIA, јер се у наведеним подацима налазе све државе које су анализиране у раду. У подацима CIA, у подручје Србије нису укључени Косово и Метохија, али се ни у подацима не воде као посебна област, па су самим тим искључени из компаративних истраживања.Израженим растом популације у другој половини XX века, повећала се потрошња сирове нафте и нафтних производа по глави становника. У последње три деценије XX века светска популација повећала се 1,6% по просечној годишњој стопи, а 2,1% по просечној годишњој стопи била је потрошња примарне енергије. Значи, потрошња примарне енергије, без обзира на смањење интен-Р П

redmet ovog rada je finansijska leveridž analiza kompanija u periodu od 2012. do 2016. godine, koje posluju u naftnoj industriji u Republici Srbiji (NIS a.d. Novi Sad, Lukoil Srbija d.o.o. Beograd i OMV Srbija d.o.o. Beograd). Leveridž analiza kao mera rizika bila je razmatrana od strane Bazelskog komiteta. Koeficijent leveridža ugrađenog u Bazel III jednostavan je za primenu pošto se lako izračunava, transparentan je, a najbitnije je da ukazuje na odnos između veličine kapitala banke i veličine izloženosti riziku, odnosno, kredibilna je mera koja ukazuje koliki su zahtevi za kapitalom. Osnov analize su finansijskih izveštaji odabranih kompanija javno obelodanjeni na sajtu Agencije za privredne registre. Rezultati finansijske leveridž analize ukazuju da su analizirana preduzeća relativno uspešno odgovorila na promene cene nafte i naftnih derivata na svetskom tržištu. Buduća istraživanja će razmotriti uspešnost upravljanja drugim tržišnim rizicima (kao što su: rizik konkurencije, devizni i kamatni rizik) u poslovanju kompanija u naftnoj industriji u Republici Srbiji.