No abstract

No abstract

The Jankovic sisters are pioneers of ethnochoreological research in Serbia. Their scholarly methodology is based on intenisve field research and their development of a unique system of dance notation, which enabled them to evolve a system of dance analysis. The year 2014 celebrates multiple anniversaries of Ljubica and Danica Jankovic, their lives and work, but most importantly, it marks the publication of the first of eight volumes of Narodne igre, beginning an eighty year tradition of scholarly investigation of traditional dances in Serbia. The aim of this article is to draw attention to the Jankovic sisters for their major contribution in developing ethnochoreology in Serbia. [Projekat Ministarstva nauke Republike Srbije, br. 177024: Muzicka i igracka tradicija multietnicke i multikulturalne Srbije]

Kolo or kolo u tri, as it is termed by scholars, is the most widespread dance genre in Serbia since World War II, which has been considered as a vital symbol of Serbian national identity in recent decades and, consequently, got the adjective srpsko (Serbian). The movement pattern of kolo has been notated in Rudolf Laban's kinetography many times by various researchers since the 1980s and its microstructural and formal shaping has been the subject of ethnochoreological analysis in Serbia. However, the performing and notational particularities of the stretching and bending leg movements, which affect the vertical motion of the center of gravity of the body - the socalled bouncing, that is its distinguishable characteristic, has not been discussed previously. This article, therefore, explores some aspects of the performance and notation of bouncing in srpsko kolo.

Апстракт: На основу сазнања добијених применом непосредне методе теренског истраживања посматрања с учествовањем, циљ овог рада ће бити усмерен на анализу интеретничких, генеалошких и семантичких аспеката риту-ала намењивања плеса покојнику, који се у локалном говору назива намењување или Игрà за Бог да прост', а који је забележен у Свиници, у југоисточном делу румунског Баната, 2013. године. Овај ритуал ће бити разматран у контексту сав-ремене плесне праксе ширег подручја Србије и Румуније на којем намењивање плеса покојнику и даље егзистира. Примењена методолошка оријентација ће бити базирана на интердисциплинарном умрежавању етнолошког, етнокореолошког и етномузиколошког аналитичког разматрања етнографије намењувања с усред-сређењем на различит плесни репертоар означиван као румунски или српски, који сељани интерполирају у току извођења ритуала. У закључним разматрањима биће дискутована нека хипотетичка размишљања о пореклу овог ритуала, као и њего-вим семантичким аспектима.Кључне речи: Свиница; плес; посмртни ритуал; етницитет; генеалогија ритуала; семантика * Овај текст је реализован у оквиру пројекта "Музичка и играчка традиција мултиетничке и мултикултуралне Србије" (бр. 177024) Катедре за етномузико-логију Факултета музичке уметности у Београду, који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.1 Користим прилику да се захвалим колегиници етномузикологу др Кристини Плањанин Симић која је записала речи намењивања и текстове песама плеса бру на румунском језику и превела их на српски, као и студенткињи Дорис Бесу која је помогла у записавању текстова песама, као и идентификовању изведених доини. Саксофониста Јонел Цимерман ми је, такође, веома помогао у идентификовању традиционалних румунских песама које су коришћене у инструменталној интер-претацији плеса бру.