Harmonic hearing is a significant characteristic for professional musicians, hence its development is one of the most important tasks in musical training, precisely in teaching solfeggio. The paper debates the basic hypothesis that at an academic age, the level of development of harmonic hearing with the students of music is significantly correlated with the success in sight-singing. The research was realised on the sample of the students at the Faculty of Arts in Niš (N = 42). The data were collected by questionnaires and examination, whereby the grades in the level of harmonic hearing and sight-singing were awarded. The results show significant positive correlation between the grades (r = .37, p ˂ .05), which confirms the basic hypothesis. The paper additionally considers the elements which can formally and informally influence the development of harmonic hearing and examines the importance of various aspects of an analysis of sigh-singing melodic exercises. To sum up, we pointed to the necessity for applying integral aspects of harmonic hearing in sight-singing and developing skills and competences for participation in various music activities.

УводПотреба за проучавањем традиционалног певања насталог као про-дукт музичке праксе и њених традиционалних вредности у најширем сми-слу, као и значај да се кроз педагошки, односно методолошки пут, они сачувају увођењем у процес музичке едукације, представља један од важних задатака савремене музичке наставе. Упознавање и преношење традиционалног музичког израза, које се остварује кроз процес музичког образовања, један је од начина одгајања и упознавања ученика са традици-оналним живљењем и преношењем традиционалних вредности. Посебно * kboban64@gmail.com УДК 78. 031.4:784.9 371.3::78]:373.3 -оригинални научни рад -270 када је реч о матерњим песмама, које представљају музички језик средине у којој су настале (Дробни, 2008: 97), које засигурно чине основу или сто-жер за рад на музичком описмењавању, али и надаље, током музичког школовања значајан музички садржај у обради бројних захтева музичке наставе. У музичко-педагошкој пракси на нашем простору, као и у окру-жењу, налазимо афирмисане педагоге/методичаре који су традиционално певање односно фоклорне мелодије увели у токове музичке наставе: Мио-

No abstract

Значајно је мали број истраживања о делатности културних заједница Срба у Словенији и словеначких културних друштава у Србији. Циљ овог рада усмерен је ка приказу деловања ове две мањинске заједнице, са фокусом на неговању и очувању њихових културних и музичких наслеђа. Путем методологије усменог интервјуисања дошло се до података који се тичу проучавања различитих аспекта истраживања. Резултатима истраживања који су добијени, компарацијом ове две националне мањине организоване у различитим културним друштвима (у различитим државама), желимо да истражимо однос мањина према свом културном наслеђу. У раду смо установили да српска културна друштва у Словенији примарно негују традицију свог  фолклорног народног стваралаштва, док у словеначким културним друштвима који делују у Србији водећи аспект деловања усмерен је ка хорском певању. Резултати истраживања представљају битна открића и могућности за даљна етномузиколошка, музиколошка као и истраживања из других научних дисциплина, која су у вези са овом темом.

Abstract. Bearing in mind various positions of creativity in modern conceptions Key words: creativity, musical creativity, giftedness, musical talent, music teachingLast decades have been dominated by great interest in gifted and talented people. This is confirmed by forming of new conceptions and models, which main goal is identification of gifted and talented individuals and stimulation of their potentials through organizing of various educational programmes. While majority of authors of these conceptions agree as to importance of (high) abilities as factors of giftedness (e.g. Gagné, 2008;Heller, 1991; McPherson & Williamon, 2006;Persson, 2009;Renzulli, 2005;Sternberg, 2005;VanTassel-Baska, 2005), we may notice that attitude as to the role of creativity differ considerably. This leads to the conclusion that there is no consensus regarding nature and importance of this phenomenon.Certain authors consider creativity as compulsory element of giftedness. Renzulli (2005) sees giftedness as interaction of above-average ability, creativity and task commitment,