Култови и иконе светих, односно прослављање успомене на њихове животе овековечене кроз агиографије, химнографије и иконографске целине, представљају једну од најважнијих појава хришћанске цркве и њених светотајинских темеља, на овај начин омогућавајући верницима стални додир са оностраним, светим, нетљеним и вечним. Када се истражују култови светих у периодима обележеним политичким и другим преображајима, ратовима и временима прожетим страдањима, попут овог на Балкану у првој половини двадесетог века све до завршетка Другог светског рата, веза са друштвеном стварношћу је још снажнија. Геноцид над Србима који се догодио на простору бивше Краљевине Југославије у периоду 1941-1945. године, најпре под усташком квислишком влашћу у НДХ, спроводио се темељно као државотворни пројекат, укључујући потпуно уништење и затирање трагова постојања српског народа, који је под усташком камом и маљем изродио за вечност небројане мученике и страдалнике и из кога су произникли светитељски култови сведочећи о страдању и мучеништву које се не сме поновити.

In this paper, we consider the relative significance of concrete and abstract features for the identity and persistence of a group. The theoretical background for our analysis is the position according to which groups are realizations of structures. Our main argument is that the relative significance of the abstract features (structural organization of the group) with respect to the significance of concrete features (the group’s members) can vary across different types of groups. The argumentation will be backed by introducing the examples in which we show that this difference in significance can affect the identity and persistence of the group.

Ključ ne re či: vre me, A-se ri ja, B-se ri ja, me ta fi zi ka, sa da šnje, pro šlo, bu du će, ra ni je, jed no vre me no, ka sni je Vre men ske se ri je i Mak Ta gar tov pa ra dok s U op štim pre gle di ma isto ri je fi lo zo fi je ne ret ko je iz o sta vljen je dan, u svoje vre me i te ka ko uti ca jan pra vac mi šlje na. Na i me, reč je o bri tan skom Ide a li zmu, ko ji se raz vi ja sre di nom XIX ve ka, pre sve ga in spi ri san fi lo zofi jom Ge or ga Vil hel ma Fri dri ha He ge la (Ge org Wil helm Fri e drich He gel), ali i Ima nu e la Kan ta i osta lih ne mač kih ide a li stič ki ori jen ti sa nih mi sli laca. U pi ta nju je svo je vr sno odva ja nje od tra di ci o nal ne bri tan ske fi lo zo fije, ko ja je bi la i osta la ka rak te ri stič na za to pod ne blje. Za čet ni ci ova kvog in te lek tu al nog obr ta su To mas Hil Grin (Tho mas Hill Green), Fren sis Herbert Bre dli (Fran cis Her bert Bra dley) i Ber nard Bo zan ket (Bo san qu et Bernard), kod ko jih se u ra do vi ma ja sno pre po zna je neo-he ge li jan ski duh i od ba ci va nje em pi ri stič kog pri stu pa glav nim fi lo zof skim pro ble mi ma. O bri tan skim ide a li sti ma i nji ho voj dok tri ni se ne što vi še mo že pro či ta ti u knji ga ma kao što su "Bri tan ski ide a li zam: Isto ri ja" (Bri tish Ide a lism: A Hi story) Vi li ja ma Men de ra (Wil li am Man der), "Bi o graf ska en ci klo pe dija bri tan skog Ide a li zma" (Bi o grap hi cal Encyclo pe dia of Bri tish Ide a lism) Vi li ja ma Svi ta (Wil li am Swe et), kao i "Bri tan ski ide a li zam: Vo dič za zbu nje ne"

Cilj je ovoga rada razmatranje značenja ontologijskog doprinosa Nicolaia Hartmanna, kao i ukazivanje na posljedice njegova utemeljivanja »nove ontologije«, koje se mogu shvatiti kao izravna kritika nekih, do njegova vremena izuzetno zastupljenih filozofskih stajališta, ali i novih tendencija koje su eskalirale u filozofskim krugovima u razdoblju u kojem taj autor stvara. U Hartmannovu djelu »Novi putevi ontologije« nailazi se na tumačenje realnog svijeta, koje se izvodi uz pomoć slojeva i kategorija bivstva. Po njegovu shvaćanju, pogreške mnogih, u njegovo vrijeme aktualnih sustava, sastoje se u davanju prednosti jednomu sloju realnog svijeta na štetu drugih, što je za posljedicu imalo razvitak redukcionističkih gledišta. Osim redukcionizma, davanje prednosti jednomu sloju u odnosu na druge može rezultirati i teleološkim zatvaranjem, koje zastupaju oni koji prednost daju najvišemu odnosno duhovnomu sloju. Jedna je od posljedica sukoba između spomenutih gledišta neslaganje u vezi s pitanjem što čini određeno filozofsko stajalište prihvatljivim, pa tako nastaje prijepor oko toga treba li pri prihvaćanju jednog filozofskog sustava u prvi plan staviti relevantnost ili egzaktnost. Budući da taj sukob neizravno nastaje iz davanja prednosti jednomu sloju u odnosu na ostale slojeve realnog svijeta, čini se da su oba gledišta pogrešna.

Cilj je ovoga rada analiza onih aspekata rasprave između dva suprotstavljena pristupa tumačenju vremena, A-teorije i B-teorije, koja su zaslužna za nastanak nove B-teorije. U tekstu se obrazlaže način na koji su implikacije A-teorije utjecale na promjene u okviru B-teorije, odnosno kako je kreiranje takozvane nove B-teorije izravna posljedica neuspjeha stare B-teorije. Uzajamni utjecaj A-teorije i B-teorije ima zanimljive posljedice i za samu A-teoriju, koju novi B-teoretičari kritiziraju zbog korištenja indeksikala u svom jeziku pa će shodno tome ovo istraživanje uključiti i kratak osvrt na ovaj problem. Nadalje, razmotrit će se i odnos novih varijanti datumske i token-refleksivne teorije, koje su izravna posljedica rasprave koja je predmet ovog istraživanja. Nakon ukazivanja na sličnosti i razlike tih pozicija, iznijet će se i kritika nove B-teorije, prema kojoj se tvrdi kako ova teorija ni u kojem slučaju ne može ponuditi ispravan opis vremena zbog svoje neusklađenosti sa semantikom prirodnoga jezika.