Постоје различити поступци у терапији хиперкинетског поремећаја. У последње време се све више говори о мултимодалном приступу који поред традиционалих метода у лечењу овог поремећаја обухвата и подршку васпитача и учитеља у васпитно-образовним раду. Основни циљ рада је да се утврди да ли постоје значајне статистичке разлике у васпитно-образовној подршци коју васпитачи и учитељи пружају деци и ученицима са хиперактивним поремећајем током васпитнообразовног рада. Резултати показују да код неколико тврдњи постоји статистички значајна разлика у одговрима васпитача и учитеља. Закључак истрaживања би био: 1. да су просветним радницима потребне додатне обуке у вези са педагошким програмом подршке деци и ученицима у предшколским установама и школама и 2. да са родитељима деце која испољавају хиперактивно понашање треба остварити бољу сарадњу како би се постигла доследност просветних радника и родитеља да истрају у постављеним захтевима у односу на ову децу.

The present study examines the extent to which the readiness of children and their parents influences the acceptance of children with autism spectrum disorders by their typically developed peers, in regular educational groups. A total of (N=65) of typically developed respondents, attending three preparatory groups for starting school, participated in this research. In each group, one child with an autistic spectrum disorder was included in the educational process. The goal of the study was to determine whether the readiness of typically developed children and their parents influences the peer-acceptance of children with autism spectrum disorders in regular educational groups. The first educational group (N=25) and their parents were prepared for the arrival of a child with an autism spectrum disorder by the preschool teacher. This process also included the parents of the child with an autism spectrum disorder. The cooperation between the preschool teacher and the parents was exquisite. The second educational group (N=25) and their parents were also prepared for the arrival of the child with an autism spectrum disorder, but the cooperation with the parents of the child with an autism spectrum disorder was poor. The third educational group (N=15) was not prepared for the arrival of the child with an autism spectrum disorder to the educational group. The cooperation with the parents was completely lacking. The findings of the study indicate that the child from the first educational group was accepted by its peers the most at the start and the end of the school year, compared to the children from the second and third educational groups. It can be concluded that the readiness of typically developed children and their parents has positive effects on the peer-acceptance of the child with an autism spectrum disorder. The findings indicate the need for further research that will address this topic and its possible implications in practice.

Сажетак: У овом раду припрема деце са сметњама у развоју за полазак у школу разматра се као вишедимензионални и комплексан процес који траје много дуже од формалне припреме која према законским прописима траје једну школу годину. Овај процес захтева персонализовани приступ детету са сметњама у развоју где се полази од тренутног нивоа развоја и постигнућа детета, а не развојне норме за одређени календарски узраст. Полази се од тренутних способности детета и проширивањем и надограђивањем његових знања, вештине и навика. Циљ овог рада је утврди специфичности припреме деце са сметњама у развоју за полазак у школу у редовном вртићу из угла опажања васпитача. За потребе истраживања конструисан је упитник којим се процењују опажања васпитача о припреми деце са сметњама у развоју за полазак у школу. Резултати истраживања показују да је из угла васпитача припрема деце са развојним сметњама за полазаку школу носи низ специфичности који захтевају темељани план и програм активности. Овај план се заснива на (а)персонализованом приступу детету, индивидуализацији или примени ИОП-а, (б) тимском раду у предшколској установи и(в)додатној подршци деци, родитељима и васпитачима, а коју у складу са законом реализују дефектолози и логопеди. Значајну улогу у идентификованим факторима за припрему деце са развојним сметњама за полазак у школу имају и вршњаци типичног развоја. Kључне речи: припрема деце за полазак у школу/ деца са сметњама у развоју/ ИОП/ додатна подршка/ тимски рад.