Cilj rada jeste ispitivanje razlika u pogledu amoralnosti i socioekonomskih obeležja između osuđenika i osoba koje nisu osuđivane, kao i između dveju grupa osuđenika -počinilaca krađa i počinilaca razbojništava. Uzorak je činilo 100 osuđenika muškog pola (51 osuđen za krivično delo krađe, a 49 za razbojništvo) i 100 osoba muškog pola koje nisu osuđivane a ne razlikuju se od grupe osuđenika po uzrastu. Ispitanici su popunili Upitnik amoralnosti AMRL15 i Upitnik za ispitivanje socioekonomskih karakteristika. Rezultati deskriptivne diskriminacione analize ukazuju na to da osuđenici u odnosu na neosuđivane osobe imaju izraženije gotovo sve dimenzije amoralnosti, a posebno dve dimenzije u okviru amoralnosti indukovane impulsivnošću, kao i nepovoljnije materijalno stanje porodice. S druge strane, osobe osuđene za krađu karakterišu nešto viši skorovi na dve dimenzije u okviru amoralnosti podstaknute brutalnošću, dok osobe osuđene za razbojništva karakterišu povišen antropološki pesimizam i izraženiji problemi unutar primarne porodice u vidu mentalnih oboljenja roditelja. Opšti zaključak je da postoje razlike između tri grupe kako u pogledu amoralnosti, tako i u pogledu socioekonomskih karakteristika.Ključne reči: amoralnost, vršenje krivičnih dela, socioekonomski status 1 Rad je nastao kao rezultat rada na projektu "Identifikacija, merenje i razvoj kognitivnih i emocionalnih kompetencija važnih društvu orijentisanom na evropske integracije" (179018) koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije 2

1 Klinika za psihijatriju, Klinički centar Srbije, Beograd, Srbija 2 Odeljenje za psihologiju, Filozofski Fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija Rad je saopšten u celini na XLIV edukativnom seminaru Klinike za psihijatriju KCS pod nazivom "Psihijatrija u svetlu neuronauke", održanom od 1−2 novembra 2017. u Beogradu. Kratak sadržajPatološka impulsivnost i/ili kompulzivnost karakterišu širok spektar mentalnih poremećaja uključujući poremećaje kontrole impulsa, opsesivno-kompulzivni poremećaj i srodne poremećaje, poremećaje ličnosti, zavisnost od supstance, bihejvioralne adikcije, itd. Impulsivnost je kompleksna, multidimenziolna crta ličnosti koja se sastoji iz najmanje dve dimenzije: dezinhibicije (impulsivne akcije) i impulsivnog donošenja odluka ili impulsivnih izbora, uz potcenjivanje mogućnosti potencijalno opasnih posledica (npr. agresija, patološko kockanje, hiperseksualnost, itd). Kompulzivnost se pak odnosi na repetitivna, ritualizovana ponašanja koja se izvode prema određenim pravilima i na određeni način, najčešće da bi se redukovali anksioznost ili diskomfor. Kao zajedničko, dele nesposobnost da se zaustavi ili odloži repetitivno ponašanje. Tokom vremena impulsivno ponašanje može postati kompulzivno (gubi karakteristiku uzbuđenja), a kompulsivno ponašanje može postati impulsivno (pojačano habituacijom). Mnogi psihijatrijski poremećaji uključuju elemente kompulzivnosti i impulsivnosti, sa različitom predominacijom u različitim stadijumima poremećaja (npr. kod zavisnosti od supstance impulsivnost dominira u ranim stadijumima poremećaja, a kompulzivnost u kasnijim).Neurobiološke osnove impulsivnosti i kompulzivnosti mogu uključiti ekscitatorne neurotransmitere kao što su dopamin, norepinefrin i glutamat, ili inhibitorne neurotransmitere kao što su serotonin i gamaaminobuterna kiselina, kao i disfunkciju na relaciji prefrontalni korteks-limbički sistem. Povećana aktivnost frontalnog lobusa