zvođenje operacija u savremenim uslovima vrlo je složen, kompleksan i odgovoran zadatak komandanata, komandi i komandira jedinica. Karakteristike savremenih operacija i način njihovog izvođenja sve više ističu potrebu za jakom i efikasnom artiljerijsko-raketnom podrškom i zavisnost od nje.. Danas artiljerijsko-raketna podrška predstavlja važan segment svake operacije. Zbog toga proučavanju fenomena artiljerijsko-raketne podrške i shvatanju njenog uticaja na izvođenje operacija treba posvetiti posebnu pažnju, jer efekti artiljerijsko-raketnih dejstava umnogome opredeljuju ishod operacije. Ključne reči: operacije, artiljerijsko-raketna podrška, izvođenje operacijaUvod ovo operativno okruženje nameće potrebu za dogradnjom nauka odbrane u oblasti pripreme i izvođenja borbenih operacija.1 Izuzetno brz razvoj tehnike i tehnologije sve više utiče na sadržaj i tok savremenih borbenih operacija. Danas ih karakteriše kompleksna dinamika izvođenja, višestruko povećana vatrena moć i mogućnosti borbenih sistema, ostvarivanje vatrenih udara sa velike udaljenosti i primena različitih oblika manevra. Upravo ove karakteristike nameću neophodnost proučavanja i stalne nadogradnje upotrebe artiljerijsko-raketne podrške.Bez obzira na to što su današnje operacije znatno drugačije od onih iz prošlosti, treba naglasiti da artiljerijsko-raketna podrška ima izuzetno veliki značaj kao što je to oduvek bilo. Ono što se može uočiti posmatrajući operacije nekada i operacije danas kroz "lupu" artiljerijsko-raketne podrške jesu njihove izmenjene uloge i zadaci. Nekada je glavni zadatak artiljerijsko-raketne podrške bio kako ostvariti što veću vatrenu moć na cilju. Danas pred savremenom artiljerijsko-raketnom podrškom stoji izazov kako sa što veće daljine najpreciznije pogoditi cilj i kako povećati pokretljivost i manevarske mogućnosti. Upravo zbog ovih kompleksnih izazova koji se postavljaju pred savremenu artiljerijsko-raketnu podršku može se reći da ona ima ključni ili čak presudni značaj na izvođenje savremenih operacija.Danas se savremene operacije ne mogu zamisliti bez snažne podrške glavnim snagama i snagama u rezervi, bez efikasne zaštite krila i bokova, bez delotvornog ometanja komandovanja i snabdevanja neprijateljevim trupama i bez snažnog dejstva po neprijate-1 Зоран Кнежевић и Раде Славковић, "Специфичности и проблеми употребе снага артиљеријско-ра-кетне подршке у борбеним операцијама", Војно дело 2012, зима 2012: 115.

Копнена војска, Речна флотила Раде В. Славковић Универзитет одбране у Београду, Војна академија сновна намена Војске Србије јесте одбрана земље од оружа-ног угрожавања споља и дефинисана је Уставом Републике Србије. Међутим, све учесталија појава елементарних непогода зах-тева, поред уобичајених снага, активну употребу јединица Војске Ср-бије у пружању помоћи цивилним органима власти у заједничкој бор-би против разарајућих последица проузрокованих јаким земљотреси-ма, великим поплавама, сушама и снежним падавинама. Важно место у трећој мисији Војске Србије, нарочито када је реч о пружању помоћи цивилним властима у случају великих поплава, заузима Речна флоти-ла са свим својим људским, материјалним и организационим капаци-тетима. Речна флотила, као саставни део Војске Србије, успешно је реализовала задатке заштите и спасавања људи, материјалних доба-ра и животне средине током претходно проглашених ванредних ситу-ација на територији Републике Србије. Међутим, стечена искуства указују на потребу даљег развоја оперативних способности која су у функцији извођења неборбених операција -подршка цивилним вла-стима у супротстављању претњама безбедности. Унапређење и из-градњу оперативних способности могуће је планирати преко чинила-ца развоја и то: доктрине, организације, обуке, опремања и финанси-рања Речне флотиле.Кључне речи: Речна флотила, ванредна ситуација, доктрина, обука, опремање и финансирање Увод атастрофални земљотреси, суше и велике поплаве стални су безбедносни ри-зици за Републику Србију. Борба против елементарних непогода, чије се по-следице испољавају на све сфере друштвеног живота, изискује ангажовање много-бројних државних и друштвених организација у области заштите и спасавања. Све већи број субјеката који се баве овом проблематиком намеће потребу за унапређе-њем и усклађивањем њихових функција у јединствен и синергичан одговор како би њихова употреба у ванредним ситуацијама била што ефикаснија и сврсисходнија. О К

No abstract

Универзитет одбране у Београду, Војна академија оком историје забележено је више масовних миграција станов-ништва неке области или државе, па чак и целих народа. Узроци таквих појава увек су се могли сврстати у две основне групе -потискујуће (одржавање личне безбедности) и привлачеће (тежња ка бољим условима живота). Током последњих година ратни сукоби и економски услови у земљама Блиског истока мотивисали су велики број припадника тамошњих народа на покрет, услед чега су се јавиле масовне миграције становништва, углавном ка земљама Европске уније. Током времена интензитет мигрантских токова нарастао је до мере да су почели да представљају ометајући фактор по функциони-сање транзитних и одредишних држава. Појава имиграције предста-вља одређени изазов или претњу посматрано са било ког аспекта. Та чињеница изнудила је реакције свих држава у ланцу, ради адаптира-ња новонасталим условима и смањења негативног утицаја.Како је, у новијој историји, овако масовна миграција први пут за-бележена, неискуство управног апарата Европске уније довело је до решења која су се, за сада у пракси, показала као неделотворна. Овај рад има за циљ да делимично сагледа утицај мигрантске кризе на кључне аспекте Европске уније -безбедносни, економски, културоло-шки и демографски. Кључне речи: миграције, имигранти, нерегуларна имиграција, претња, безбедност, Европска унијаУвод рема доминирајућој перцепцији у већини држава чланица Европске уније (ЕУ), појава "илегалне имиграције" садржи јасну претњу, како против државне вла-сти, тако и против ширих политичких, друштвених и економских структура, цивилизациј-ских тековина и традиционалних друштвених навика. Да је ова појава узела већи замах сведочи и чињеница да у свакој европској земљи већ постоје политичке снаге (партије или покрети) које ова дешавања описују као претњу у својим политичким иступањима и на тај начин стичу значајну подршку у свом бирачком телу. Поједини политички субјек-ти се чак у својим ставовима граниче са ултра-десничарским фанатизмом. Координа-ција и сарадња међу владама држава чланица Европске уније показује непропорциона-

Univerzitet odbrane u Beogradu, Vojna akademija češće pripadnika neke države u multinacionalnim operacijama zasniva se na utvrđenim bezbednosnim i odbrambenim potrebama i interesima iskazanim u strategijsko-normativnim dokumentima. Učešćem pripadnika vojske i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama države potvrđuju svoje interese i namere da konkretno doprinesu svetskoj bezbednosti i poštovanju međunarodnog prava i mira. Samim tim, ispunjavaju i međunarodno prihvaćene obaveze koje proizlaze iz članstva u OUN i drugim međunarodnim organizacijama. Na pripremu, izvršenje, kao i dezangažovanje snaga iz misije veliki uticaj ima geopolitičko okruženje određene države ili regiona. Potreba izvršenja određene operacije najčešće proizlazi iz sukoba koji nastaju u regionima sa vrlo složenim geopolitičkim okruženjem. Jedan od takvih regiona jeste i Bliski istok u kojem snage Ujedinjenih nacija realizuju multinacionalnu operaciju podrške miru-UNIFIL. Pošto Vojska Srbije svoj najveći kontingent snaga upućuje u misiju UNIFIL u Libanu, u radu će biti reči o geopolitičkom okruženju ove države i njenom uticaju na izvršenje misije. Ključne reči: geopolitičko okruženje, multinacionalne operacije, podrška miru Uvod raj hladnog rata, raspad Sovjetskog Saveza, ujedinjenje Nemačke, jačanje Kine i Indije izmenili su geopolitičku kartu sveta. Uz države i saveze značajan subjekat međunarodne politike postale su i transnacionalne korporacije, te je proces globalizacije i uticaja u oblasti tehnologija, finansija i informacija dosegao ogromne razmere i ne nazire mu se kraj. Značaj geopolitike kao naučne discipline sve je veći, a geopolitička borba za prostor je, na početku 21. veka, pojačana borbom za pristup i kontrolu nad energetskim resursima, i to u istim onim regionima u kojima su se u 20. veku sučeljavali ideološki blokovi. 1 Izraz geopolitika danas se može sresti svaki dan u novinama, stručnim i naučnim časopisima, ali često van značenja naučne discipline i u površnom shvatanju. Taj pojam se