No abstract

No abstract

információs és kommunikációs rendszerét vizsgáljuk a hallgatók elégedettségének tükrében. Összesen 1019 óvó-és tanítóképzős hallgató elégedettségét vizsgáltuk a tanárok és diákok közötti kommunikációs rendszer, az elérhető információforrások, a hagyományos és korszerű tanítási eszközök működésével, hatékonyságával kapcsolatban. Az eredmények alapján a hallgatók elégedettek a kötelező és ajánlott irodalmak meglétével és a korszerű taneszközök használatával minden vizsgált tantárgycsoport esetében. Megfelelőnek tartják az egyetemen rendelkezésre álló információforrásokat, könyvtári forrásokat, elektronikus eszközöket. Elégedettek a konzultációs lehetőségekkel is. BevezetésA 21. századi ember életében felértékelődött az információszerzés képessége, vele együtt az információ társadalmi szerepe is jelentősen megváltozott. Eközben a modern pedagógus feladata is átalakult. A korábbi ismeretátadó és számonkérő pedagógus szerepköre az információk közötti eligazodást segítő szereppel bővíthető ki. E folyamatban alkalmazott oktatástechnológiai eszközök és anyagok segítik az információs műveltség kialakulását és fejlesztését (Békési, 2010).Az informatikai eszközök gyors fejlődése, a tanári módszerek változásával párhuzamosan, az oktatás folyamatában felhasználható eszközökre is hatást, változást generált. Petryné (2003) szerint három csoportba sorolhatóak a taneszközök:(1.) háromdimenziós taneszközök: tanári szemléltető eszközök, tanulói kísérleti és munkaeszközök, didaktikai segédeszközök;(2.) nyomtatott tanári és tanulói taneszközök;(3.) oktatástechnikai anyagok és eszközök.

Osnovna pitanja obrazovanja u svim vremenima bila su ista: čemu da naučimo učenike, studente, koji su nam ciljevi i kako da postignemo taj cilj. Jedan od dominantnih stavova savremenog obrazovanja vezan je za teoriju kurikuluma/ nastavnog plana i programa, koji  prednost daje tumačenju obrazovanja kao sistemski proces. Ovakav prilaz pokreće značaj složenosti razvoja kurikuluma, kao i pitanja kakva očekivanja treba ispuniti u nastavnom planu i programu na kraju celokupnog procesa.             Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici, Univerziteta u Novom Sadu počeo je sa radom 2006.godine u Subotici. Nastavni plan i program fakulteta mnogo puta se menjao između 2006. i 2018. godine, u cilju da se poboljša rad. U našem istraživanju uporedili smo nastavne planove i programe u periodu od 2010/2011. i 2017/2018. školske godine, uporedili smo obavezne i izborne predmete, osnovne, pedagoške, metodološke stručne predmete, kao i opštu teoriju i predmete koji obezbeđuju praktičnu nastavu i njihovu pojavu u kurikulumu tokom gore navedenih školskih godina.             Pored komparativnih analiza, tokom internog vrednovanja ocenili smo i analizirali stavove studenata o nastavnom planu i programu fakulteta. Nakon što je 2010/11. stupila na snagu verzija nastavnog plana i programa, nastavni plan i program Učiteljskog fakulteta na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici, Univerziteta u Novom Sadu promenjen je u školskim godinama 2012/2013, 2013/2014, 2014/2015 i 2017/2018.             Ukupno 1718 studenata je učestvovalo u istraživanju i izrazilo svoje stavove o nastavnom planu i programu, o izgradnji i implementaciji istog, i kroz povratnu informaciju doprineli su uspešnom poboljšanju i regulisanju kurikuluma.             Na osnovu mišljenja studenata formulisali smo dve centralne hipoteze i šest podhipoteza. S jedne strane, pretpostavili smo da studenti imaju pozitivan stav prema ciljevima, strukturi i implementaciji nastavnog plana i programa. S druge strane smo pretpostavili da se promenom nastavnog plana i programa uporedo povećava i zadovoljstvo studenata obuhvatajući sva tri elementa: cilj, strukturu i implementaciju nastavnog plana i programa.             Studenti su sa najvećim brojem bodova ocenili nastavni plan i program sa rednim brojem 3 iz 2013/2014. školske godine, na osnovu sva tri elementa (cilj, struktura i implementacija nastavnog plana i programa). Na drugom mestu je nastavni plan i program sa brojem 2 koji je stupio na snagu 2012/2013. godine, takođe uzimajući u obzir sva tri elementa. Na trećem mestu je nastavni plan sa brojem 1 iz 2010/2011. godine. Najmanji broj bodova dobio je nastavni plan i program sa brojem 5 iz 2017/18. godine koji je istraživan kao poslednji, i prosek bodova nije prešao neutralnu vrednost. To znači da smo osnovnu hipotezu sa brojem 1 mogli da dokažemo samo u prva tri nastavna plana i programa.             U odnosu na cilj, strukturu i implementaciju, zadovoljstvo sa prvim nastavnim planom i programom povećavalo se u slučaju prvog, drugog, i trećeg nastavnog plana i programa. U četvrtom i petom nastavnom planu, međutim, došlo je do smanjenja rezultata u sva tri aspekta. Opšta hipoteza sa brojem dva opravdava samo prva tri nastavna plana i programa.             Kao rezultat istraživanja možemo utvrditi da smo mapirali stav studenata o nastavnim planovima i programima koji su do sada bili aktuelni na Učiteljskom fakultetu na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici, Univerziteta u Novom Sadu, kao i ciljeve nastavnih programa, njihovu građu i ostvarivanje u praksi. Pozitivno su ocenjene promene od strane studenata koje se tiču zadovoljavanja potreba u njihovom osposobljavanju, pošto je većina istraženih nastavnih planova i programa ocenjeno pozitivno. Rezultati dobijeni na osnovu istraživanja, a koji su vezani za poslednja dva nastavna plana, ukazuju na to da je potrebno konstantno tražiti ocenu i sud studenata u cilju poboljšanja. Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku mora da ima u bliskoj budućnosti zadatak da istraži uzrok negativnih rezultata, kako bi ubuduće mogao nastaviti da pruža odgovarajući nivo obuke koji zadovoljava i koji se prilagođava potrebama studenata u svima aspektima.